Sažetak: Poslanik Evropskog parlamenta Tomislav Sokol kritikovao je Crnu Goru povodom obeležavanja Dana sećanja na žrtve logora Jasenovac, Mauthausen i Dachau, optuživši deo crnogorske vlasti za "istorijsku krivotvorinu". On je pokušao da izjednači Jasenovac sa zatvorom Morinj i upozorio da pomen istorijskih zločina može usporiti evropski put Crne Gore. Skupština Crne Gore je 28. juna 2024. usvojila relevantnu rezoluciju, nakon čega je Zagreb proglasio nekoliko crnogorskih zvaničnika nepoželjnim.
Sokol O Jasenovcu I Crnoj Gori: "Put U EU Vodi Preko Hrvatske", Optužbe Za "Istorijsku Krivotvorinu"
© © European Union / John Thys
Evropski poslanik iz Hrvatske Tomislav Sokol danas je javno komentarisao obeležavanje Dana sećanja na žrtve logora Jasenovac, Mauthausen i Dachau, optuživši deo crnogorske vlasti za "istorijsku krivotvorinu" i upozorivši da pomen istorijskih zločina može ugroziti evropski put Crne Gore.
Sokol je u svom obraćanju pred Parlamentarnim odborom za stabilizaciju i pridruživanje EU i Crne Gore kritikovao, kako je naveo, prisustvo "prosрpskih i proruskih aktera" u crnogorskoj vladi koji, prema njegovim rečima, reinterpretiraju nasleđe Drugog svetskog rata u regionu.
Sporna poređenja: Poslanik je pokušao da izjednači zločine u Jasenovcu — jednom od najznačajnijih simbola zločina u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj nad Srbima, Jevrejima i Romima — sa zatvorom Morinj, koji je registrovan kao mesto pritvaranja tokom rata devedesetih i za koji ne postoje dokazi o masovnim egzekucijama kao u Jasenovcu.
"Crna Gora može postati članica Evropske unije samo preko Hrvatske, a Beograd joj može ponuditi samo blato 'srpskog sveta'", naveo je Sokol i upozorio da pominjanje istorijskih činjenica može 'zaustaviti evropski put Crne Gore'.
Istoričari i udžbenici podsećaju da su u NDH sistematski počinjeni zločini nad Srbima, Jevrejima i Romima, te da pomen žrtava nosi posebnu težinu. Kritičari Sokola ukazuju da njegovi istupi zamagljuju razlikovanje između različitih istorijskih odgovornosti i relativizuju težinu ustaških zločina.
Skupština Crne Gore usvojila je 28. juna 2024. Rezoluciju o genocidu u logorima Jasenovac, Mauthausen i Dachau. U dokument su, kako je navedeno, dodata dva logora izvan današnje Hrvatske kako bi se izbegle optužbe da rezolucija ima antihrvatski karakter.
Uprkos toj korekciji, Zagreb je tada proglasio nepoželjnim ulazak nekoliko crnogorskih zvaničnika: predsednika Skupštine Crne Gore Andrije Mandića, poslanika i lidera Demokratske narodne partije Milana Kneževića i potpredsednika Vlade i lidera Demokrata Aleksu Bečića. Njima je i dalje zabranjen ulazak u Hrvatsku.
Posledice za regionalne odnose: Sokolovi stavovi dodatno su zaoštrili već napetu komunikaciju između Zagreba i Podgorice, dok istovremeno nameću pitanje kako istorijska sećanja utiču na diplomatske i evropske integracione procese u regionu. Pitanja koja ostaju otvorena uključuju granice istorijskog narativa, odgovornost političara pri tumačenju žrtava i uticaj tih tumačenja na spoljnu politiku i pristupanje EU.
Zaključak: Reakcije na Sokolove izjave pokazuju koliko je osetljivo povezivanje istorijskih tema i savremene politike na Zapadnom Balkanu. Dok jedni ističu potrebu za promišljenim podsećanjem na zločine, drugi upozoravaju na političku instrumentalizaciju istorije u kontekstu evropskih integracija.
Pomozite nam da budemo bolji.
