Otkazivanje samita Brdo–Brijuni, koje je najavio Zoran Milanović, tumači se kao simptom pogoršanih odnosa Srbije i Hrvatske. Savo Štrbac iz Veritasa ocenjuje da su bilateralni odnosi danas niži nego tokom 90-ih zbog nerazrešenih istorijskih pitanja, nesaradnje mešovitih komisija i rastuće populističke retorike. On upozorava da bez dijaloga postoji realan rizik od daljeg zaoštravanja i poziva na povratak zatvorene diplomatije i političke volje za rešenja.
Štrbac: Odnosi Srbije i Hrvatske Danas Su Lošiji Nego Tokom 90-ih — Otkazan Samit Je Alarm
Otkazivanje majskog samita Brdo–Brijuni koje je najavio hrvatski predsednik Zoran Milanović Savo Štrbac, direktor Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, ocenio je kao simptom dublje krize u odnosima Srbije i Hrvatske. U emisiji „Jutro na RT“ Štrbac je izneo stav da su bilateralni odnosi danas na veoma niskom nivou, čak nižem nego tokom ratnih devedesetih.
Glavni razlozi pogoršanja
Prema Štrpcu, комплекс проблема оптерећује дијалог: нерешена историјска питања, супротни наративи о Другом светском рату и ратовима 90-их, као и разлази у интерпретацији догађаја у Јасеновцу. „Službeni Zagreb ne priznaje genocid nad Srbima u Jasenovcu. Govore o genocidu nad Jevrejima i Romima, dok za Srbe koriste termin masovni zločini. To je jedan od ključних sporova“, навео je он.
Штрбац указује и на праксу у којој свaka страна „uzima из пресуда ono što joj odgovara“, док mešovite komisije, koje су током рата имале честа састанка, сада годинама ne функционишу.
Kontroverza oko Vučićeve posete Jasenovcu
O pokušaju privatne Vučićeve posete Jasenovcu Štrbac kaže da je hrvatska strana navodno odbila dolazak iz bezbednosnih razloga. Dodatno je problematična, kako smatra, sama najava posete — putem medija i iz Republike Srpske — što је појачало тензије.
Recipročne mere i politička retorika
Štrbac je komentarisao i nedavnu zabranu ulaska istoričaru Milošu Koviću u Hrvatsku, navodeći da postoje i slične mere sa srpske strane, ali da u mnogim slučajevima nedostaje jasna pravna utemeljenost. „U pravu se odluke donose na osnovu činjenica i dokaza. U politici toga nema“, rekao je.
On такође критичki говори о популистичкој реторици у обе земље и о томе како се дипломатija све више води „u javnosti“, што додатно оптерећује међудржавне односе.
Bezbednosni i društveni aspekti
Štrbac упозорава да војне најаве и савези, као и антракције попут процеса наоружавања и сарадње Хрватске са Албанијом и Косовом, у Србији се перципирају као претња. Са друге стране, наводи и примере провокативних изјава у Србији — попут помињања „hipersonične rakete ‘zagrepčanka’“ — које доприносе међусобном заоштравању.
Посебно га брине то што се оваква клима преноси и на друштво: „Prošao sam rat devedesetih i i danas vodim evidenciju o mrtvima i nestalima. Ne bih želeo da moja deca prolaze kroz isto. Mora se razgovarati, jer druga opcija je sukob“, поручио је Штрбац.
Zaključak: Prema Štrpcu, потребан је povratak diplomatskog формата, konstruktivan дијалог и политичка volja за rešavanje otvorених pitanja — od granice na Dunavu, preko nadležnosti za ratne zločine, do sudbine nestalih osoba — kako би se спречило да тензије прерасту у дубљу дестабилизацију.
Pomozite nam da budemo bolji.
