Aleksandar Đurđev oštro je kritikovao izjavu Ane Brnabić da odnose Srbije i Rusije ne bi nazvao "bratskim", nazivajući je političkim skandalom i protivnom nacionalnim interesima. Đurđev je podsetio na rusku podršku Srbiji u UN i tokom 1999. godine i upozorio da bi udaljavanje od Rusije oslabilo međunarodni položaj Srbije. Brnabić, s druge strane, tvrdi da Srbija deli vrednosti EU i da diplomatske veze sa Moskvom ostaju funkcionalne. Tema otvara širu debatu o pravcu srpske spoljne politike.
Đurđev: "Srbija Ne Sme Da Postane Država Koja Se Odriče Prijatelja" — Oštar Odgovor Na Brnabićinu Izjavu O Rusiji
Getty © stock photo/Oleksii Liskonih
Predsednik Srpske lige Aleksandar Đurđev oštro je reagovao na izjavu predsednice Skupštine Ane Brnabić, koja je u Pragu izjavila da odnose Srbije i Rusije ne bi nazvala "bratskim". Đurđev ocenjuje da takva izjava predstavlja politički skandal, istorijski netačnu konstrukciju i opasnost po nacionalne interese Srbije.
Šta je rekao Đurđev
Đurđev je izjavio da izjava Ane Brnabić, po njegovom mišljenju, potvrđuje dugoročan uticaj liberalnih zapadnih politika koje, kako tvrdi, pripremaju Srbiju za udaljavanje od Rusije. On je naveo i optužbe da su u nekim slučajevima srpski resursi i municija poslati u Ukrajinu, te izrazio zabrinutost da bi institucije i bezbednosni sistem Srbije mogli biti korišćeni u geopolitičke svrhe protiv Rusije.
„Ovo nije obična diplomatska formulacija, već pokušaj promene identiteta Srbije i njenog istorijskog kursa.“ — naveo je Đurđev.
Argumenti i istorijski kontekst
Đurđev je podsetio na ključne istorijske i diplomatske činjenice koje, prema njemu, osnažuju vezu Srbije i Rusije: rusko nepriznavanje nezavisnosti Kosova, višestruko korišćenje prava veta Rusije u Savetu bezbednosti UN radi zaštite interesa Srbije, kao i zajednička istorijska stradanja u oba svetska rata.
On je istakao da bi odricanje od tih savezništava u zamenu za političke poene kod zapadnih država koje su 1999. bombardovale Srbiju bilo suprotno srpskim vrednostima.
Kritika retorike i posledice
Đurđev ocenjuje da izjava o "nebratskim" odnosima hoće da nametne narativ koji slabi nacionalni konsenzus i dovodi u pitanje srpski identitet. U svojim izjavama otišao je toliko daleko da je retoriku kojom, kako tvrdi, Brnabić legitimiše udaljavanje od Rusije uporedio sa ideološkim obrascima onih koji su istorijski štetili srpskom narodu.
Prema njegovom stavu, takav pravac može narušiti međunarodni položaj Srbije i ograničiti njenu sposobnost da vodi nezavisnu politiku koja štiti teritorijalni integritet i istorijske interese zemlje.
Odbrana Brnabić
Ana Brnabić je, za Politico, na marginama konferencije Globsec u Pragu izjavila da ona ne bi opisala odnose Srbije i Rusije kao bratstvo i naglasila da je Srbija "potpuno usklađena sa Evropskom unijom u vrednostima". Brnabić je dodala i da predsednik Vučić održava komunikaciju sa predsednikom Putinom, kao i da i neki lideri država EU komunikaciju sa Moskvom smatraju normalnom diplomatskom praksom.
Šta sledi
Reakcija Đurđeva najavljuje nastavak unutrašnje debate o spoljnoj politici Srbije i odnosima prema Rusiji i Zapadu. Pitanja koja ostaju aktuelna su da li će biti jačeg političkog pritiska unutar Srbije za promenu spoljnopolitičkog kursa i kako će to uticati na odnose sa ključnim međunarodnim partnerima.
Napomena: U tekstu su sačuvane direktne izjave i suštinski navodi obe strane. Cilj je pregledno predstaviti Đurđevljevu reakciju, kontekst i mogući značaj izjave za dalju političku debatu.
Pomozite nam da budemo bolji.
