Dokumenti Stazija i interne komunikacije sa KGB-om pokazuju da su vlasti znale koliko je Černobilj bio razoran, ali su javnosti slale umanjene i kontradiktorne informacije kako bi zaštitile ugled režima. Planovi uključuju izvoz ili preraspodelu kontaminirane hrane i izlaganje nižih službenika opasnostima čišćenja radioaktivnih vozila. Dezinformacije su doprinele eroziji poverenja i ubrzale pad sistema.
Černobilj posle 40 godina: Kako su KGB i Stasi prikrivali razmere katastrofe
A German security guard checks for radiation after the Chernobyl accident in April 1986.Patrick Piel/Gamma-Rapho via Getty Images
26. aprila 1986. sovjetski inženjeri u nuklearnoj elektrani Černobilj izvodili su test bezbednosti kada je, zbog fatalnog konstruktivnog nedostatka i ljudske greške, reaktor 4 eksplodirao. Eksplozija tokom pokušaja gašenja u rutinskoj proceduri pokrenula je oslobađanje radioaktivnih materija u obimu koji se procenjuje na stotine puta veći od atomske bombe bačene na Hirošimu.
Širenje zračenja i pokušaj kontrole informacija
Iako se nesreća dogodila severno od Kijeva, blizu granice sa Belorusijom, radioaktivni pad brzo je detektovan širom severne i centralne Evrope. Umesto otvorenog obaveštavanja javnosti, sovjetske vlasti su preduzele korake da ograniče pristup informacijama i kontrolišu narativ — što je uključivalo koordinisane napore državnih bezbednosnih službi.
View of the Chernobyl nuclear power plant three days after the explosion on April 29, 1986.Shone/Gamma/Gamma-Rapho via Getty Images
Stazi kao izvor dodatnih dokumenata
Mnogi ključni sovjetski dosijei (npr. KGB) ostali su u Moskvi i nisu dostupni većini istraživača. Međutim, Istočna Nemačka kao sovjetski satelit sačuvao je deo komunikacije između KGB-a i Stazija. Posle ujedinjenja Nemačke 1991. deo tih dosijea je deklasifikovan, što je omogućilo dodatni uvid u interne procene i planove vlasti.
Istraživanje autora
Autorka je tokom poslednje tri godine proučavala deklasifikovane dosijee Stazija, sastajala se sa arhivistima u Berlinu i pregledala originalne arhive bivšeg Stazija. Ti dokumenti pokazuju da su i KGB i Stasi bili svesni razornog uticaja nesreće, iako su javnosti slali minimalizujuće i kontradiktorne poruke.
Stasi workers train for a nuclear emergency.Bundesarchiv
Kako su se slagale zvanične poruke
Interni izveštaji beleže hospitalizacije, smrtne ishode, oštećene useve, kontaminiranu stoku i povišene nivoe zračenja. Međutim, samo su najuži državni vrhovi imali pristup tim podacima. Glavni strah režima nije bio samo zdravstvena opasnost, već i politička i reputaciona šteta po državu.
„Kada informišemo javnost, treba da kažemo da se elektrana renovirala u to vreme, kako to ne bi obasulo loše naše reaktorsko postrojenje.“
— zapisnik s jedne sednice Politbiroa navodi rečnik Mikhaila Gorbačova
Na istoj sednici zabeležen je i predlog Nikolaja Ryžkova da se pripreme tri različita saopštenja: za sovjetsko javno mnjenje, za zemlje-satelite i zasebno za Zapad (Evropa, SAD i Kanada).
A sign advertises for vegetables free of contamination in a West German market on May 8, 1986.Rüdiger Schrader/picture alliance via Getty Images
Praktične posledice i planovi o hrani
Jedan od važnih problema bila je ekonomska posledica panike: potrošači su izbegavali meso i mlečne proizvode, deca su odbijala mleko u školama, a kupci su ispitivali poreklo povrća. Stasi je u deklasifikovanim dokumentima predložio povećanje izvoza potencijalno kontaminirane hrane u Zapadnu Nemačku kako bi se „raspodelila potrošnja“ i smanjio rizik po pojedinca.
Sovjetski plan je, prema dokumentima, podrazumevao raspodelu kontaminiranih mesnih proizvoda unutar SSSR-a — izuzev Moskve. Kada su zapadne vlasti uvele strože granične tolerancije za zračenje, niži činovi Stazija su bili primorani da sami čiste zračne kamione, izlažući se svesti o zdravstvenom riziku.
Protesters at the nuclear power plant in Brokdorf, West Germany, after the accident at Chernobyl.Hendricks/ullstein bild via Getty Images
Društveni uticaj i pad poverenja
Propagandna strategija često je bila usmerena ne toliko na ubeđivanje koliko na stvaranje konfuzije i sumnje — prevođenje javnosti u stanje umora i neodlučnosti. U Istočnoj Nemačkoj, kao i u SSSR-u, taktike prikrivanja istrage i manipulacije informacijama dodatno su potkopale poverenje građana i doprinele rastućem nezadovoljstvu koje je ubrzalo pad režima.
Zaključak: Dodatni uvid kroz dokumente Stazija potvrđuje da su obe tajne službe morale znati pravu razmeru katastrofe, ali su prioritet stavile kontrolu informacija i politički imidž, često na štetu javnog zdravlja i poverenja.
Tekst je zasnovan na članku iz The Conversation. Autor teksta: Lauren Cassidy, Binghamton University, State University of New York.
Pomozite nam da budemo bolji.
