Sažetak: Svedočenja iz Khirbet Hamsa al-Fawqa, Dženina, Hebrona i zatvora ukazuju na rastući broj slučajeva seksualnog nasilja i ponižavanja nad Palestincima na Zapadnoj obali. Izveštaji organizacija za ljudska prava navode prisilnu golotinju, invazivne pretrage i pretnje silovanjem, a više od 70% raseljenih porodica navelo je seksualne pretnje kao faktor iseljenja. Posledice su široke: od psiholoških trauma do napuštanja škole i gubitka prihoda.
Seksualno nasilje na Zapadnoj obali koristi se kao sredstvo zastrašivanja, pokazuju svedočenja
Israeli soldiers stand in front of a military checkpoint set up at one of the entrances to the Jabal Johar area on January 21, 2026 in Hebron [File: Faiz Abu Rmeleh/Getty Images]
Ramala, okupirana Zapadna obala – Izveštaji i lična svedočenja ukazuju na porast seksualnog nasilja i ponižavanja nad Palestincima u raznim delovima Zapadne obale. Žrtve navode prisilnu golotinju, invazivne telesne pretrage, pretnje silovanjem i seksualne zlostavljanja koja se, prema organizacijama za ljudska prava i lokalnim posmatračima, ne dešavaju kao izolovani incidenti već služe i kao sredstvo pritiska i zastrašivanja.
Najdramatičnije svedočenje dolazi iz beduinskog naselja Khirbet Hamsa al-Fawqa u Jordanskoj dolini. U noći 13. marta, više od 70 naseljenika napalo je selo. Qusay Abu al-Kabash (29) ispričao je za Al Jazeeru da su petorica napadača ušla u njegov šator dok je spavao, brutalno ga pretukla, vezala i prisilno skinula. Prema njegovim rečima, napadači su mu u zadnjem delu nadimali i vezali genitalije plastičnim vezicama, a pretili su da će ponoviti napad ako se ne isele iz područja.
„Psihološki efekti seksualnog nasilja na mene nadmašili su fizički. Posle napada bio sam izuzetno besan i razdražljiv, i više sam voleo da sedim sam, uznemiren.“ — Qusay Abu al-Kabash
Napad je, prema izveštajima, trajao oko 45 minuta; tokom njega su mnogi meštani, uključujući decu, prijavili premlaćivanje, pretnje smrću i pljačku stoke. Slične forme ponižavanja i nasilja prijavljuju i druge zajednice i pojedinci širom Zapadne obale.
20. aprila, West Bank Protection Consortium, koji vodi Norwegian Refugee Council i koji finansiraju EU i nekoliko evropskih zemalja, objavio je izveštaj pod naslovom "Sexual Violence and Forcible Transfer in the West Bank". Izveštaj dokumentuje slučajeve prisilne golotinje, invazivnih pretraga tela, pretnji silovanjem i seksualnog uznemiravanja tokom perioda od gotovo tri godine. Više od 70% raseljenih porodica koje su intervjuisane navelo je pretnje usmerene na žene i decu, posebno seksualno nasilje, kao ključan razlog za napuštanje domova.
Abeer al-Sabbagh (60) ispričala je da su je vojnici podvrgli strip pretrazi prilikom kratkog ulaska u izbeglički kamp Dženin 13. aprila. Prema njenim rečima, žene su primorane u kuću koja je bila pod okupacijom, gde su ih pretresle pripadnice vojske i naredile im da svuku svu odeću, što je Abeer doživela kao duboko poniženje.
„Nisam znala da će nas pretraživati. Da sam znala, ne bih ušla. Osećala sam se istinski poniženo.“ — Abeer al-Sabbagh
U gradu Hebronu i posebno u Starom gradu uz Ibrahimi džamiju, lokalne organizacije i aktivisti prijavljuju svakodnevne slučajeve ponižavajućih pretresa i seksualnih uvreda na kontrolnim punktovima. Koordinator grupe Youth Against Settlements, Issa Amro, tvrdi da su takva ponašanja postala učestalija i da se koriste da bi se otežao život Palestincima u zonama napetosti.
Organizacije za ljudska prava kao što su B’Tselem i Human Rights Watch dokumentovale su svedočenja o poniženjima i seksualnom nasilju i u pritvorima. Human Rights Watch je u izveštaju iz avgusta 2024. naveo svedočenja pritvorenika o mučenju i seksualnom zlostavljanju u centrima za pritvor. Postoje i javno izveštavani slučajevi iz zatvora, uključujući incident u Sde Teiman zatvoru, gde su petorica vojnika prvobitno optužena, a optužbe su kasnije odbačene.
Novinar Sami al-Sai iz Tulkarema opisao je da je tokom pritvora pretrpeo silovanje metalnim predmetom i dugotrajan fizički teror u zatvorima Megiddo i Rimon. Njegovo svedočenje uključuje detalje o grubljim oblicima seksualnog nasilja u pritvoru i ozbiljnim telesnim povredama koje su usledile.
Posledice seksualnog nasilja utiču na čitave zajednice: devojčice napuštaju školu, žene prestaju sa radom, a porodice se sele iz ugroženih područja. Strah, društvena stigma i poteškoće u dokumentovanju događaja verovatno znače da je realan obim problema veći nego što izveštaji prikazuju.
Zaključak
Sva svedočenja i izveštaji ukazuju na obrazac koji zabrinjava međunarodne posmatrače: seksualno nasilje i poniženje koriste se ne samo kao pojedinačni zločini već i kao sredstvo pritiska koje doprinosi raseljavanju i daljem urušavanju bezbednosti palestinskih zajednica. Neophodna je nezavisna istraga, bolja dokumentacija slučajeva i podrška preživelima.
Pomozite nam da budemo bolji.
