27 godina od NATO bombardovanja: Porast karcinoma u Srbiji i sumnje na osiromašeni uranijum

Prošlo je 27 godina od NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Posledice napada i dalje su predmet javne brige i istraživanja: pored neposrednih žrtava i razorene infrastrukture, postavlja se pitanje dugoročnih zdravstvenih posledica po stanovništvo, naročito u područjima koja su bila pogođena projektilima i industrijskim objektima.

Podaci i demografski trendovi

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", tokom 2024. u Srbiji je registrovano 41.472 novoobolela od karcinoma, a 20.314 osoba je preminulo od malignih bolesti. Najčešće lokalizacije kod žena su karcinom dojke, pluća i bronha, debelog creva i rektuma, kao i karcinom grlića materice. Kod muškaraca vodeća mesta zauzimaju karcinom pluća i bronha, debelog creva i rektuma, prostata i mokraćna bešika.

Sumnje na ulogu osiromašenog uranijuma i industrijskih toksina

Aktivisti, pravnici i pojedini stručnjaci povezuju porast nekih onkoloških oboljenja sa izlaganjem osiromašenom uranijumu (OU) i drugim toksinima oslobođenim tokom gađanja industrijskih postrojenja. Prema tvrdnjama iznesenim u javnosti, NATO je priznao upotrebu oko 15 tona osiromašenog uranijuma na jugu Srbije, dok neke procene stručnjaka idu do 35 tona. Zastupnici ovih tvrdnji upozoravaju da OU može dugoročno kontaminirati zemljište i predstavljati rizik za zdravlje lokalnog stanovništva.

„Osiromašeni uranijum je ostavio katastrofalne posledice po zdravlje становништва,“ navodi advokat Srđan Aleksić, koji godinama prati posledice bombardovanja.

Važno je napomenuti da naučna zajednica i nadležni organi imaju različite stavove: dok neki izveštaji i istraživanja ukazuju na povišenu incidencu određenih bolesti u pogođenim područjima, postoji i stav da su potrebna dodatna, opsežna epidemiološka i ekotoksikološka istraživanja kako bi se utvrdile uzročno-posledične veze i obim rizika.

Rad Komisije i pravni postupci

Vlada Srbije formirala je 2018. Komisiju za ispitivanje posledica NATO bombardovanja po zdravlje stanovništva. Rad Komisije je obuhvatao saradnju sa Institutom Batut, kliničkim centrima, Institutom za onkologiju i stranim ekspertima. Prethodni izveštaji Komisije ukazuju na postojanje promena u incidencama određenih bolesti, naročito kod dece rođene neposredno nakon bombardovanja, ali su potrebna dodatna istraživanja i kontinuirana analiza podataka.

U pravnom smislu, u Italiji su donete stotine pravosnažnih presuda u korist vojnika koji su oboljeli nakon služenja na Kosovu i Metohiji, a u Srbiji su pokrenuti sporovi i ostvarene su neke prvostepene presude, koje još nisu pravnosnažne.

Šta dalje?

Stručnjaci i aktivisti traže dalje korake: proširenje monitoring analiza (navodno više od 1.000 uzoraka), mapiranje sumnjivih lokacija, sanaciju kontaminiranih područja i programe praćenja i lečenja pogođenih ljudi. Zakonodavni i zdravstveni orga­ni u Srbiji suočeni su sa zadatkom da, uz transparentnost i međunarodnu saradnju, nastave istraživanja i, po potrebi, sprovedu mere zaštite javnog zdravlja.

Napomena: U javnom diskursu teme o osiromašenom uranijumu i dugoročnim posledicama za zdravlje izazivaju snažne stavove. Potrebna su rigorozna, nezavisna i transparentna naučna istraživanja kako bi se razlikovale korelacije od uzročnosti i da bi se formulisale efikasne javnozdravstvene politike.