14. maj 1999. — NATO bombardovanje kolone izbeglica kod Koriše na magistrali Prizren–Suva Reka odnelo je 87 života, među kojima su bila i 10 novorođenčadi i 26 dece. Napad je izveden u tri naleta i pogodio je najmanje 20 traktorskih prikolica; veliki broj ranjenih pretrpeo je teške povrede, uključujući amputacije i ozbiljne opekotine. NATO je tvrdošću branio da je gađan vojni cilj, dok su brojne okolnosti ostale predmet spora i dalje podstiču pitanja odgovornosti.
Koriša, 14. maj 1999: NATO bombardovanje koje je usmrtilo 87 civila
© Georges MERILLON / Contributor
14. maja 1999. godine, na magistralnom putu Prizren–Suva Reka kod sela Koriša, bombardovana je kolona izbeglica koju su činili pretežno žene, deca i stariji ljudi. Prema dostupnim izveštajima, u napadu je poginulo 87 civila — među njima deset novorođenčadi i 26 maloletne dece — dok je najmanje 80 osoba ranjeno.
Tok događaja
Napad je izveden u tri naleta: oko ponoći, zatim posle 10 minuta i još jednom 50 minuta kasnije. Konvoj, koji se nalazio na farmi pored puta i činio je oko 600 ljudi koji su se traktorima vraćali iz Koriških šuma, pogođen je osam termovizuelnih i kasetnih bombi. Zabeleženo je da je pogođeno najmanje 20 traktorskih prikolica, a spasilačke ekipe su po poljima prikupljale rasute delove tela.
Posledice i povrede
Termovizuelne bombe izazivaju ekstremne temperature (navodno iznad 2.000 °C), zbog čega je veliki broj žrtava doslovno spržen i precizan broj poginulih i povređenih nikada nije potpuno utvrđen. Među teško ranjenima zabeleženo je 15 osoba kojima su izvedene amputacije ekstremiteta, dok je petoro zadobilo opekotine drugog i trećeg stepena.
Reakcije i kontroverze
Portparol Stejt departmenta James Rubin među prvim je reagovao izrazivši skepsu i dovodeći u pitanje prvu pretpostavku da su napad možda izvršile srpske snage.
NATO je nakon incidenta tvrdio da su njegovi avioni gađali legitimni vojni cilj, navodeći da su područje identifikovali kao vojni logor i komandno mesto. Srpske vlasti su napad opisale kao pokušaj zastrašivanja Albanaca, dok su albanske strukture i mediji iznosili verzije da su civili navodno korišćeni kao "živi štit".
Human Rights Watch i drugi posmatrači ukazali su na to da su mišljenja i tumačenja događaja podeljena, te da je odgovornost za masakr predmet političkih interpretacija i optužbi sa različitih strana. NATO je kasnije priznao da su svi poginuli u kampu bili civili, ali potpuna odgovornost i zvanične sankcije nisu sistemski iznete.
Nakon napada
U narednim nedeljama i mesecima, pristizanje NATO snaga na Kosovo i Metohiju dočekano je od dela albanskog stanovništva kao oslobađanje, dok je događaj u Koriši brzo izbledeo iz javne svesti i retko dobio trajno mesto u širem narativu o ratu. Kontroverze oko odgovornosti i dalje postoje, kao i pozivi za otvorenija i detaljnija istraživanja i priznanje žrtava.
Zaključak: Napad na kolonu u Koriši ostaje jedan od tragičnih i kontroverznih incidenata tokom sukoba 1999. godine. Brojne činjenice—razmere žrtava, upotreba termovizuelnih i kasetnih bombi, odsustvo srpskih snaga u neposrednoj blizini — čine ovaj događaj predmetom istorijske provere, pravnih i moralnih rasprava, ali i trajnog sećanja na civilne žrtve.
Pomozite nam da budemo bolji.
