Rat na Bliskom istoku podstakao je zemlje Zaliva da traže alternative prolazu kroz tjesnac Hormuz, ali stručnjaci upozoravaju da su tehničke, ekonomske i političke prepreke velike. Saudijska Arabija i UAE imaju ograničene cevovode prema lukama izvan Hormuza, dok Kuvajt, Katar i Bahrein nemaju realnu morsku alternativu. Projekti poput GCC železnice i India–Middle East–Europe koridora nude potencijal, ali su suočeni sa kašnjenjima i političkim rizicima. U praksi će potpuna diversifikacija ruta zahtevati godine, velika ulaganja i regionalnu koordinaciju.
Planovi zemalja Zaliva da zaobiđu tjesnac Hormuz i dalje suočeni s velikim preprekama, upozoravaju stručnjaci
Pre-war Dubai was the Gulf's hub for container traffic but shipping is at a standstill since the US-Iran standoff in the Strait of Hormuz effectively choked off maritime trade (-)(-/AFP/AFP)
Rat na Bliskom istoku primorao je zemlje Zaliva da preispitaju svoje naftne i trgovačke rute. Međutim, stručnjaci upozoravaju da će trajno zaobilaženje tjesnaca Hormuz zahtevati godine ulaganja, političku koordinaciju i rešavanje brojnih tehničkih i ekonomskih izazova.
Cevovodi i LNG: ograničene alternative
Kuvajt, Katar i Bahrein praktično nemaju izlaz na more osim kroz tjesnac Hormuz, dok Saudijska Arabija i UAE već imaju neke cevovode koji omogućavaju da deo izvoza ide iz luka izvan Hormuza. Ti kapaciteti, međutim, pokrivaju tek mali deo predratnih obima izvoza i morali bi biti znatno prošireni da bi se u potpunosti ukinula zavisnost od tjesnaca.
Badr Jafar, poseban izaslanik UAE za privredu i filantropiju, poručio je da se region ne sme vratiti "strateškoj zavisnosti od uskog tjesnaca pod kontrolom nepredvidivog suseda".
Za ukapljeni prirodni gas (LNG), zamene su još teže: Katar dominira regionalnom proizvodnjom LNG-a, pa su tankeri i terminali i dalje ekonomski privlačniji u odnosu na gradnju dugih gasovoda koji prolaze kroz politički komplikovana područja.
Kopneni transport i infrastrukturni projekti
Glavne kontejnerske luke Zaliva uglavnom se nalaze na južnim obalama (npr. Jebel Ali u Dubaiju). Kada brodovi ne mogu da prolaze kroz Hormuz, teret se preusmerava preko luka Omana ili na saudijsku stranu Crvenog mora, a zatim kopnenim putem. Takva opcija je moguće rešenje, ali je skuplja i ima ograničen kapacitet.
Planirana GCC železnička mreža i projekat India–Middle East–Europe (IMEEC) obećavaju alternativne koridore, ali su suočeni s kašnjenjima, visokim troškovima i političkim tenzijama (npr. povezivanje Saudijske Arabije i Izraela u trenutnim uslovima predstavlja diplomatski problem).
Političke i ekonomske barijere
Analitičari ističu da regionalna konkurencija, budžetski pritisci i nacionalni prioriteti mogu usporiti ili onemogućiti neophodnu saradnju. Fiskalna kriza izazvana prekidima izvoza i padom drugih sektora (turizam, proizvodnja aluminijuma i đubriva) dodatno sužava prostor za koordinisana ulaganja.
Robert Mogielnicki upozorava: „Diversifikacija ruta izvoza biće ključna, ali izgradnja novih cevovoda i koridora će potrajati i ostaviće ranjivosti.”
Zaključak: rešenja moguća, ali daleko
U kratkom roku nijedna zemlja nema jednostavnu i jeftinu alternativu koja bi u potpunosti zamenila prolaz kroz Hormuz. Dugoročna rešenja zahtevaju kombinaciju proširenja postojećih cevovoda, izgradnje novih luka i železnica, kao i poboljšanje političke saradnje među članicama Zaliva i sa ključnim spoljnotrgovinskim partnerima.
Šta očekivati dalje: spor napredak u infrastrukturnim projektima, selektivne bilateralne dogovore i stalna procena troškova i rizika pre nego što se pokrene masivna investiciona dinamika.
Pomozite nam da budemo bolji.
