Nova studija kombinuje decenije posmatranja sa Hablom, Džejms Vebom, Keckom i Voyagerom i otkriva poreklo dva udaljena prstena Urana, μ i ν. Istraživači smatraju da μ prsten nastaje udarcima mikrometeoroida u ledeni mesec Mab, dok ν prsten potiče od sudara i udaraca na roditeljska neledena tela koja verovatno sadrže organske materije. Prstenovi se razlikuju po boji: μ je plav, a ν crven.
Nova studija otkriva poreklo misterioznih spoljašnjih prstenova Urana
A close-up view of Uranus and its rings. This is just he third time that NASA was able to see the planet's faintest rings. (NASA, ESA, CSA, STScI. Image processing: J. DePasquale (STScI))
Naučnici su konačno razjasnili kako su nastala dva slaba spoljašnja prstena oko Urana, rešivši enigma koja je godinama zbunjivala astronome. Prstenovi μ (mju) i ν (nu) nalaze se znatno dalje od glavnog prstenastog sistema i zbog slabog sjaja teže su za detaljno proučavanje od prstenova kao što su Saturnovi.
Istraživači su analizirali decenije opservacija: snimke i merenja sa Svemirskog teleskopa Habl, Svemirskog teleskopa Džejms Veb, W.M. Keck opservatorije, kao i podatke koje je poslao jedini letelica koja je proletela pored Urana — Voyager. Kombinovanjem ovih izvora dobili su najopsežniju karakterizaciju spoljašnjih uranskih prstenova do danas.
„Ova studija predstavlja najopsežniju karakterizaciju spoljašnjih uranskih prstenova do danas,“ navode autori.
Glavni rezultati
Na osnovu sastava, radijalne širine i boje prstenova, autori predlažu dve različite nastajne mehanizme:
- μ prsten: formira se kao rezultat udaraca mikrometeoroida u ledeni mesec Mab. Ti sudari oslobađaju sitne čestice leda koje formiraju plavi prsten koji vidimo danas.
- ν prsten: potiče od sudara među roditeljskim telima koja su ugrađena u prsten i od mikrometeoroidnih udaraca na ta tela. Za razliku od Mab, ta tela nisu potpuno ledena — moraju delimično sadržati organske materije, što objašnjava crvenu nijansu ν prstena.
Studija tako potvrđuje upečatljivu hromatsku razliku: μ prsten je plav, dok je ν prsten crven. Boje govore o sastavu čestica: plava nijansa je tipična za sitne čestice leda, dok crvena ukazuje na prisustvo organskih materija ili tamnijih neledenih materijala.
Zašto je ovo važno
Razumevanje nastanka ovih prstenova pomaže da se rekonstrušu procesi koji oblikuju satelitske sisteme i prstenove udaljenih gasnih divova. Otkrivanje uloge mikrometeoroidnih udara i organske komponente u ν prstenu daje uvid u evoluciju materijala u spoljnim delovima solarnog sistema.
Autori naglašavaju da će dalja posmatranja, posebno sa novim sesijama Džejms Veba i velikim zemaljskim teleskopima, omogućiti bolje razumevanje veličine čestica, dinamike prstenova i prirode roditeljskih tela u ν prstenu.
Izvori podataka: Habl, Džejms Veb, Keck opservatorija, Voyager.
Pomozite nam da budemo bolji.
