Separatisti iz Alberte tvrde da su prikupili 178.000 potpisa i planiraju da u Edmontonu predaju peticiju za pokretanje referenduma o nezavisnosti. Podrška nezavisnosti porasla je do oko 30%, ali ostaje manjinska među pet miliona stanovnika. Prva naroda Alberte podnela je sudski izazov koji može blokirati glasanje, dok uloga SAD i povratak Donalda Trumpa dodatno komplikaju političku sliku.
Separatisti iz Alberte tvrde da imaju 178.000 potpisa — predaju peticiju za referendum o nezavisnosti
A flickering Canadian flag (Chris Jackson)(Chris Jackson/Chris Jackson Collection/Getty Images via AFP)
Separatisti u provinciji Alberta najavili su da će u ponedeljak predati peticiju za koju tvrde da sadrži 178.000 potpisa — broj koji, prema njihovim navodima, ispunjava uslov za pokretanje referenduma o nezavisnosti ove naftom bogate provincije.
Šta se događa
Grupa Stay Free Alberta, koja koordinira pokret za nezavisnost, pokrenula je peticiju u januaru i imala je rok do početka maja da prikupi potrebni broj potpisa. Vođa grupe Mitch Sylvestre izjavio je da očekuje da će lista potpisa biti predana zvaničnicima u Edmontonu sa "komfornom rezervom".
Podrška i politički kontekst
Ankete pokazuju da podrška nezavisnosti raste i da je dostigla istorijski maksimum od oko 30 odsto među pet miliona stanovnika Alberte, ali i dalje ostaje manjinska. Zagovornici odcepljenja kažu da je rast podrške posledica dugotrajnog nezadovoljstva politikama savezne vlade u Otavi, naročito u pogledu kontrole nad naftnom industrijom i blokada ili ograničenja za cevovode.
Pravni izazovi i reakcije Prvih naroda
Prva naroda Alberte (First Nations) podnela su sudski izazov tvrdeći da bi eventualna nezavisnost provincije povredila njihove ugovorne i teritorijalne pravne pozicije. Taj spor bi mogao pravno blokirati referendum ili dovesti do toga da njegovi rezultati budu osporavani.
Michael Wagner, nezavisni istoričar: Čak i ako izgubimo referendum, ovo neće jednostavno nestati — to će promeniti političku kulturu u Alberti.
Uloga SAD i povratak Donalda Trumpa
U javnim diskusijama pojavile su se i tvrdnje o ulozi SAD u tenzijama oko Alberte. Povratak Donalda Trumpa na vlast u Vašingtonu pojedinim separatistima predstavlja politički podsticaj, a izjave nekih američkih zvaničnika o bliskim odnosima sa Alberom dodatno su podgrejale debatu. Međutim, u vrhu pokreta ne postoji jedinstven stav o tome da li bi Alberta trebala težiti priključenju SAD; većina zvaničnika odbacuje ideju o postajanju "51. države".
Istorijski koreni pokreta
Separatizam u Alberti ima dugu istoriju i naročito se intenzivirao nakon Nacionalnog energetskog programa iz 1980. godine, koji je proširio federalnu kontrolu nad energetskim resursima i bio doživljen kao udar na provincijske interese. Nedavni politički događaji i sporovi oko klimatske politike savezne vlade dodatno su rasplamsali nezadovoljstvo kod dela stanovništva.
Šta sledi
Čak i ako formalni referendum ne bude održan zbog pravnih prepreka, analitičari i političari očekuju da će pokret za nezavisnost nastaviti da utiče na provincijsku i saveznička politiku. Neki smatraju da podrška u rasponu od 20–35% na eventualnom referendumu može trajno učvrstiti separatistički pokret kao značajan politički faktor.
Napomena: Sve izjave i tvrdnje u tekstu su potkrepljene izvorima citiranim u originalnom izveštaju; navodi o imenima i datumima preuzeti su iz izvornog materijala.
Pomozite nam da budemo bolji.
