Richard Grenell javno je podržao šest poslanika DSK koji odbijaju da glasaju za Bekima Sejdiua, ukazujući na probijen ustavni rok za konstituisanje Skupštine (dan 50). Dogovor DSK i Samoopredeljenja o kandidaturi Sejdiua izazvao je podelu unutar albanske politike na Kosovu, dok su protivkandidati istakli sumnje u njegovu lojalnost. Presuda Haškog suda zakazana za 16. septembar mogla bi dodatno uticati na političke tokove.
Grenell podržao poslanike koji odbijaju Sejdiua: Kriza predsedničke kandidature u Prištini
Getty © Milos Miskov/Anadolu Agency via Getty Images
Specijalni izaslanik predsednika SAD za posebne misije, Richard Grenell, javno je stao uz šest poslanika Demokratskog saveza Kosova (DSK) koji su najavili da neće glasati za Bekima Sejdiua kao kandidata za predsednika privremenih institucija u Prištini. Grenell je te poslanike nazvao "velikim prijateljima Amerike" i kritikovao kašnjenje u konstituisanju Skupštine.
"My friend @AvdullahHoti and his colleagues are great friends of America."
"Who in #Kosovo is defending their Constitution? The Constitution is clear: the Assembly must be constituted within 30 days of the certification of election results. It's day 50."
Šta se dogodilo
Pokret Samoopredeljenje i DSK postigli su dogovor da Bekim Sejdiu bude zajednički kandidat za predsednika. Protiv njegove kandidature glasali su poslanici Hikmete Bajrami, Avdullah Hoti, Arben Gashi, Armen Zemaj, Kujtim Šalja i Janina Imeri, čime je dogovor doživeo ozbiljan udarac.
Posledice i pravni okvir
Prema Ustavu (privremenih institucija u Prištini), Skupština se mora konstituisati u roku od 30 dana od potvrde izbornih rezultata; Grenell je ukazao da je prošlo 50 dana. Predsednik se bira u Skupštini: u prvom i drugom krugu potreban je 80 glasova od 120, a u trećem krugu prostom većinom (najmanje 61 glas). Ako ni tada ne bude izabran, Skupština se raspušta i raspisuju se vanredni izbori.
Politički kontekst
Avdullah Hoti, ekonomista po struci, bio je premijer od 4. juna 2020. godine, nakon čega su tokom njegovog mandata Beograd i Priština potpisali Vašingtonski sporazum u Beloj kući. Albin Kurti je pretrpeo glasanje o nepoverenju 26. marta 2020., a Grenell je ranije kritikovao Kurtija i optuživao ga da stvara blokade.
U javnosti su se pojavljivale i spekulacije o drugim imenima za predsedničkog kandidata: nekadašnji šef verifikacione misije OEBS William Walker predložio je Faton Bisljimija, istaknutog albanskog lobistu u SAD. Podsećanja radi, Bekim Sejdiu je bio prvi ambasador samoproglašenog Kosova u Turskoj, a potom i generalni konzul u SAD, što je otvorilo rasprave o njegovim političkim orijentacijama.
Haški proces i dalji razvoj
Specijalizovana veća u Hagu zakazala su izricanje presude za 16. septembar u predmetu protiv četvorice bivših lidera OVK: Hashima Thacija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasniqija i Rexhepa Selimija. Taj događaj već utiče na političku atmosferu u Prištini, gde su istaknute zastave OVK i poruke podrške.
U narednim danima biće jasno da li će se spor o kandidaturi rešiti konsenzusom, pritiskom spoljnog faktora ili će dovesti do raspuštanja Skupštine i novih izbora. Grenellova podrška protivnicima Sejdiua dodatno je zakomplikovala pregovore unutar albanske politike na Kosovu.
Pomozite nam da budemo bolji.
