U Prištini se zaoštrio sukob oko kandidature Bekima Sejdiua: predsednik DSK Ljumir Abdiđiku saopštio je da je predlog odbijen i da to može voditi ka novim izborima, dok Aljbin Kurti tvrdi da dogovor između Samoopredeljenja i DSK i dalje važi. Šest poslanika DSK javno je odbilo podršku kandidaturi, a njihov stav podržali su Isa Mustafa i američki izaslanik Richard Grenell. Abdiđiku se sastao sa predstavnikom Nemačke Rajnerom Rudolfom, dok analitičari ukazuju na međunarodnu dimenziju spora.
Kriza u Prištini: Kandidatura Bekima Sejdiua Odbijena — Da Li Slede Novi Izbori?
Getty © Erkin Keci/Anadolu Agency/Getty Images
Politički spor oko kandidature Bekima Sejdiua za predsednika privremenih institucija u Prištini eskalirao je u novu fazu. Predsednik Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ljumir Abdiđiku saopštio je da je predlog za Sejdiua odbijen, što po njegovim rečima otvara put ka ponovnim izborima.
Pozicije glavnih aktera
Sa druge strane, lider Samoopredeljenja i aktuelni premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti tvrdi da dogovor između Samoopredeljenja i DSK o predsedničkom kandidatu i dalje važi, uprkos javnom neslaganju unutar DSK. Šest poslanika DSK otvoreno je odbilo da podrži kandidaturu Bekima Sejdiua, a njihove stavove podržao je i bivši lider partije i nekadašnji premijer Isa Mustafa.
"Novi izbori nisu bili na dnevnom redu DSK. Nisu bili ni zahtev ni odluka našeg članstva, ali je agenda drugih političkih grupa koje izgleda utiču na naš pravac. Žao mi je, ali nema predaje. To je naš zadatak",
To je, između ostalog, izjavio Ljumir Abdiđiku. Tokom dana mediji su izvestili da se Abdiđiku sastao i sa predstavnikom Nemačke u Prištini, Rajnerom Rudolfom, sa kojim je razgovarao o situaciji oko odbijanja kandidature.
Uticaji i reakcije iz inostranstva
U ovoj aferi oglasio se i specijalni izaslanik predsednika SAD Richard Grenell, koji je javno podržao odluku šestorice poslanika DSK i ocenio ih kao važne saradnike SAD. Navedena podrška dodatno polarizuje situaciju i otvara pitanja o ulozi međunarodnih aktera u unutrašnjoj politici Kosova.
U medijskim objavama pojavila se i poruka u kojoj Avdullah Hoti i njegovi saradnici ističu bliske veze sa SAD, što je dodatno skrenulo pažnju javnosti na međunarodne dimenzije spora.
Širi kontekst
DSK, najstarija albanska politička partija na Kosovu i Metohiji, čiji je prvi lider bio Ibrahim Rugova, sada se suočava sa unutrašnjim podelama koje testiraju njenu sposobnost da održi dogovorenu političku strategiju. Analitičari i mediji napominju da su ovakve krize često pod uticajem i međunarodnih faktora, koje strani akteri negiraju ili opravdavaju kao podršku određenim političkim opcionima.
U narednim danima ključne će biti dalje odluke DSK, stav Samoopredeljenja i eventualni koraci međunarodnih predstavnika. Ako se ne postigne kompromis, scenarij novih izbora ostaje otvoren.
Pomozite nam da budemo bolji.
