Konstitutivna sednica Skupštine privremenih institucija u Prištini nastavlja se danas u 11 časova uprkos isteku roka od 7. avgusta. Spor između Samoopredeljenja i DSK-a oko kandidature Bekima Sejdiua produbljen je nakon što je šest poslanika DSK-a odbilo da ga podrži, uz javnu podršku Richarda Grenella. Bez tih glasova izbor predsednika ostaje neizvestan, a politička blokada u Prištini traje gotovo dve godine.
Nastavak konstitutivne sednice u Prištini danas u 11h: Komisija i dalje na ivici paralize
© Agim Sulaj/Anadolu
Nastavak konstitutivne sednice Skupštine privremenih institucija u Prištini zakazan je za danas u 11 časova, iako je rok za potpuno konstituisanje, koji je odredio Ustavni sud, istekao 7. avgusta.
Sednica, koju domaći analitičari ocenjuju kao bez presedana, zakazana je nakon što su Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova (DSK) dogovorili da Bekim Sejdiu bude njihov zajednički kandidat za predsednika privremenih institucija. Međutim, šest poslanika DSK-a javno je saopštilo da neće podržati Sejdiua, a ovu odluku je, prema izveštajima, podržao i izaslanik SAD Richard Grenell.
Bez glasova tih poslanika ostaje neizvesno da li Albin Kurti može obezbediti potrebnu većinu za izbor predsednika privremenih institucija. Kurti je tvrdio da dogovor između Samoopredeljenja i DSK-a i dalje važi, dok je lider DSK-a Lumir Abdixhiku izjavio da je predlog o kandidaturi Bekima Sejdiua odbijen i da to otvara put ka novim izborima.
Procedura i pravni okvir
Ustavni sud je u odluci iz 2025. godine precizirao da Skupština mora biti potpuno konstituisana u roku od 30 dana od potvrđivanja izbornog ishoda. Taj rok je istekao 7. avgusta, ali ključne radnje — izbor predsednika i potpredsednika — do danas nisu sprovedene zbog višenedeljnog zastoja.
Prema proceduri, predsednik privremenih institucija bira se u prva dva kruga uz najmanje 80 glasova. Ako izbor ne uspe, u trećem krugu dovoljna je obična većina od 61 glasa, ali za održavanje glasanja neophodan je kvorum od 80 poslanika. Predsednik mora biti izabran u roku od 60 dana od konstituisanja Skupštine; u suprotnom Skupština se raspušta i raspisuju se novi izbori.
Političke posledice i kontekst
Vanredni parlamentarni izbori održani su 7. juna, a rezultati potvrđeni 8. jula. Politička blokada u Prištini traje gotovo dve godine: posle febrarskih izbora 2025. nije formirana vlada, održani su novi izbori u decembru iste godine, a ni nakon njih nije izabran predsednik privremenih institucija u roku koji je odredio Ustavni sud, što je dovelo do junašnjih vanrednih izbora.
U prethodnim pokušajima, konstitutivna sednica je bila prekinuta 6. i 8. avgusta. Tokom poslednjeg pokušaja 8. avgusta došlo je do incidenta kada je poslanica Alijanse Tima Kadrijaj gađala jajima Albina Kurtija, posle čega je sednica prekinuta.
DPK (Demokratska partija Kosova) i DSK saopštili su da će njihovi poslanici prisustvovati nastavku sednice, dok je Aliansa za budućnost Kosova (AAK) najavila bojkot. Samoopredeljenje, uz podršku poslanika nevećinskih nesrpskih zajednica, ima dovoljan broj glasova za izbor predsednika Skupštine i formiranje izvršne vlasti, ali ne i za izbor predsednika privremenih institucija bez podrške dodatnih poslanika.
Kako se situacija razvija tokom dana, ključna pitanja su da li će dogovor između Samoopredeljenja i DSK-a biti potvrđen u praksi i da li će parlament uspeti da ispuni proceduralne uslove propisane odlukama Ustavnog suda, čime bi se izbegli novi izbori.
Pomozite nam da budemo bolji.
