Samoopredeljenje i DSK su se dogovorili oko nestranačkog kandidata Bekima Sejdiua, bivšeg sudije Ustavnog suda i diplomate. Njegova karijera obuhvata ambsadorske i konzularne funkcije u Ankari i Njujorku, kao i angažman oko međunarodnih priznanja. Dogovor ukazuje na mogući izlaz iz političke blokade, dok stručnjaci upozoravaju da na tokove utiču i velike sile poput Turske i SAD. Za izbor predsednika u prvom krugu potrebno je 80 glasova, a u trećem 61.
Između Ankare i Vašingtona: Bekim Sejdiu — Nestranački Kandidat Koji Otvara Pitanje Uticaja Velikih Sila
Getty © Erkin Keci/Anadolu via Getty Images
Pokret Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova dogovorili su zajedničkog, nestranačkog kandidata za predsednika samoproglašene države — Bekima Sejdiua. Lideri Albin Kurti i Lumir Abdixhiku saopštili su dogovor nakon teško postignutog sastanka, koji analitičari ocenjuju kao mogući korak ka razrešenju političke blokade u Prištini. Istovremeno, pojavljuje se pitanje u kojoj meri spoljne sile, pre svega Turska i SAD, utiču na tokove u kosovskoj politici.
Ko je Bekim Sejdiu?
Bekim Sejdiu, rođen 1974. godine, prema zvaničnoj biografiji, akademski je angažovan kao profesor na Pravnom fakultetu. Bio je sudija Ustavnog suda Kosova u periodu 2015–2021, kada je podneo ostavku. Tokom svog sudijskog mandata zabeleženo je posebno izdvojeno mišljenje u predmetu o principima Zajednice srpskih opština (ZSO), gde je zauzeo strožiji stav u odnosu na većinu sudija.
Diplomatska karijera
Sejdiu je bio među prvim kadrovima u Ministarstvu spoljnih poslova nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti. Bio je član kabineta prvog ministra spoljnih poslova, te je obavljao dužnost prvog ambasadora u Ankari (2008–2012), a potom i generalnog konzulа Prištine u Njujorku (2012–2014). Prema izveštajima, u Turskoj je aktivno radio na sticanju novih priznanja, dok je tokom mandata u Njujorku bio deo delegacije Prištine na susretima sa međunarodnim zvaničnicima.
Obrazovanje i odlikovanja
Prema biografiji, osnovne pravne studije završio je na Pravnom fakultetu u Prištini, magistrirao Demokratiju i ljudska prava u Sarajevu, a studije međunarodnih odnosa i diplomatije pohađao je u Ankari i Bolonji. Doktorat je, kako se navodi, završio u Sloveniji. Dobitnik je više priznanja, među kojima su Odlikovanje Skupštine Države Njujork, Ključ Grada Vustera (Worcester, Massachusetts) i Medalja Ministarstva spoljnih poslova Republike Turske.
Reakcije, podrške i kritike
Njegova kandidatura tumači se kao kompromisna opcija — nestranački profil mogao bi pomoći u prevazilaženju političke krize. Ipak, na društvenim mrežama i među kritičarima pojavile su se primedbe da je reč o kandidatu sa izraženim vezama prema Turskoj. Sa druge strane, podršku su mu dali i neki albansko-američki akteri, dok unutar DSK postoji delimičan nesklad po pitanju potpore.
Napomena: bivši šef verifikacione misije OEBS William Walker nedavno je predložio za predsedničkog kandidata američko-albanskog lobistu Fatonа Bisljimija, što dodatno osvetljava spoljni interes i rivalitet uticaja oko kosovske politike.
Odnosi Prištine i Ankare
U sklopu jačanja bilateralnih veza, Turska i Priština su nedavno potpisale sporazum o vojnoj saradnji u vrednosti od oko 200 miliona turskih lira. Turska je često pominjana kao jedna od ključnih zemalja koja podržava razvoj Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) i bila je među prvim državama koje su priznale nezavisnost Kosova.
Procedura izbora predsednika
Prema pravilima, predsednik se bira u skupštini: u prvom krugu kandidatu je potrebno najmanje 80 glasova od ukupno 120 poslanika. Ako to ne uspe ni u prvom ni u drugom krugu, u trećem krugu dovoljna je prosta većina od najmanje 61 glasa. Ako ni tada nijedan kandidat ne bude izabran, skupština se raspušta i raspisuju se vanredni izbori.
Trenutno funkciju vršioca dužnosti predsednika obavlja Albuljena Hadziu, a prema važećim odredbama ona tu dužnost može obavljati do 4. oktobra.
Zaključak: Kandidatura Bekima Sejdiua predstavlja pokušaj kompromisa između glavnih kosovskih snaga, ali istovremeno podseća da regionalni i svetski centri moći i dalje snažno oblikuju političke izbore u Prištini.
Pomozite nam da budemo bolji.
