Anil Menon, bivši letni hirurg u NASA-i i nekadašnji medicinski direktor SpaceX-a, izabran je za astronauta 2021. i ovog jula poletava Sojuzom iz Kazahstana ka ISS-u, gde će provesti oko osam meseci. Menon donosi retku perspektivu kombinovanog iskustva iz NASA-e, SpaceX-a i ruskog programa i ističe medicinska pitanja poput neočekivanog zgrušavanja krvi u mikrogravitaciji. Takođe vidi veliki potencijal u narednoj generaciji komercijalnih svemirskih stanica za nauku i proizvodnju u orbiti.
Anil Menon: Od NASA-inog letnog hirurga i SpaceX medicinskog direktora do Sojuza — ovog jula na ISS
Anil Menon verovatno ima jednu od najraznovrsnijih biografija u modernoj svemirskoj zajednici. Nakon nekoliko godina kao letni hirurg u NASA-i i pozicije medicinskog direktora u SpaceX-u, 2021. je izabran za NASA-inog astronauta. Ovog jula Menon putuje u Kazahstan da bi se ukrcao na ruski svemirski brod Sojuz i zajedno sa dvojicom kosmonauta proveo oko osam meseci na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS).
Njegova karijera obuhvata rad u NASA-i, SpaceX-u, iskustvo u rezervnom sastavu Vazduhoplovstva i kao lekar u urgentnoj službi — a pritom je i suprugu, Annu Menon, podržavao dok je ona 2024. letela na privatnoj misiji i potom bila izabrana za NASA-inog astronauta.
Sojuz vs Crew Dragon: Tradicija nasuprot inovaciji
Menon ističe da je Sojuz proizvod dugog nasleđa: dizajniran je da zadrži proveren sistem i funkcioniše iz razloga pouzdanosti. Mnogi detalji, od kompaktnih kontrola do gumene zaptivke na skafanderu, proizilaze iz praktičnog, „ako radi — ne diraj“ pristupa. To ponekad znači manji komfor za putnike većeg rasta, ali sistem je proveren godinama.
Sa druge strane, SpaceX‑ov Crew Dragon predstavlja moderniji inženjerski pristup: osetljivi ekrani na dodir, automatizovane procedure i integrisani softver koji olakšava rad posadi. Po Menonu, obe filozofije rade i imaju svoje prednosti — jedna polaže na pouzdanost i isprobanost, druga na automatizaciju i skalabilnost.
Zdravstveni izazovi i otvorena pitanja
Kao lekar, Menon navodi da su najveća otvorena pitanja u svemirskoj medicini povezana sa time kako će raznovrsnija populacija ljudi reagovati na dugotrajnu mikrogravitaciju. Dok su astronauti decenijama bili većinom veoma zdravi ljudi, komercijalni letovi i nove misije dovode u orbitu ljude sa različitim zdravstvenim istorijama — i to otvara nova medicinska pitanja.
„U svemiru viđamo pojavu zgrušavanja krvi na neočekivane načine,” kaže Menon. „Staza (statika krvi), povreda i hiperkoagulabilnost čine trio rizika; u mikrogravitaciji jedan od tih faktora može biti naglašen, pa male dodatne okolnosti dovode do problema.”
To znači da će kako broj letova raste, raste i verovatnoća da ćemo susresti slučajeve duboke venske tromboze, plućne embolije ili moždanih udara u svemiru — i da će biti potrebno razviti protokole za prevenciju, dijagnostiku i hitno lečenje u orbitu.
Moguće prednosti i budućnost komercijalnih stanica
Menon takođe ukazuje na potencijalne pozitivne efekte mikrogravitacije: za neke osobe sa fizičkim ograničenjima boravak u mikrogravitaciji može privremeno otvoriti mogućnosti koje na Zemlji nisu bile dostupne. Dodaje i duhovitu opasku o želji za „suplemenarnom supermoći” posle misije.
Gledano unapred, sledeća generacija komercijalnih svemirskih stanica treba da poveća pristup nauci, ubrza protok eksperimentalnih rezultata i omogući real‑time povratne informacije. Menon smatra da će orbita postati mesto za proizvodnju (na primer naprednih čipova), testiranje tehnologija za Mesec i Mars, i razvoj orbitalne ekonomije koja će stvarati nova radna mesta i usluge.
Intervju je adaptiran i skraćen iz originalnog razgovora za Fast Company; fokus je zadržan na Menonovom prelazu od medicine i industrije do posade koja kreće na dugotrajniji boravak u svemiru.
Izvor: Fast Company (razgovor sa Anilom Menonom)
Pomozite nam da budemo bolji.
