Studija iz časopisa Science, predstavljena i u National Geographicu, otkriva da su hobotnice do oko 60 stopa (≈18,3 m) mogle biti vrhunski grabljivci tokom kasne krede (72–100 miliona godina). Analiza 15 fosilizovanih kljunova i otkrića uz podršku veštačke inteligencije podstakli su ove procene. Međutim, mnogi stručnjaci pozivaju na oprez i traže dodatne dokaze.
Novo istraživanje sugeriše postojanje hobotnice duge do 60 stopa (≈18,3 m)
Photo Credit: Yohei Utsuki / Hokkaido University
Studija objavljena u časopisu Science, a obrađena u National Geographicu, iznosi mogućnost da su velike hobotnice — slične legendarnom krakenu — bile vrhunski morski grabljivci tokom kasne krede, pre otprilike 72–100 miliona godina.
Kako su to otkrili?
Istraživači su analizirali 15 fosilizovanih kljunova hobotnica, jedinih delova koji se često dobro sačuvaju zahvaljujući sastavu od kitina. Na osnovu poznatih odnosa između dimenzija kljuna i ukupne veličine tela modernih glavonožaca, autori rada su projektovali da su neke jedinke mogle dostići približno 60 stopa (oko 18,3 m).
Uloga veštačke inteligencije
Tim je koristio i alate veštačke inteligencije da detektuje dodatne, prethodno neopažene fosile unutar stena; navode otprilike još dvanaest primeraka koji podržavaju nalaze, mada su ti rezultati još predmet provere.
Šta to znači za ekosisteme tadašnjeg mora?
Neki autori studije sugerišu da su ove ogromne hobotnice mogle napadati čak i velike predatorske vrste tog doba, poput ajkula i mosasaura, što izaziva pomeranje percepcije o tome da su morske ekosisteme u kredu dominantno oblikovali kičmenjaci.
„To dovodi u pitanje uobičajenu predstavu o 'dobi kičmenjaka' u morskim ekosistemima,” rekao je Yasuhiro Iba, paleontolog sa Hokkaido univerziteta i jedan od autora rada.
Skepticizam i dalje postoji
Neki paleontolozi su oprezni: Christian Klug (Univerzitet u Cirihu) smatra da je procena od 60 stopa „prilično ekstremna”, jer se zaključci u velikoj meri zasnivaju samo na kljunovima. Adiel Klompmaker (University of Alabama Museums) ističe da su potrebni dodatni dokazi pre nego što se potvrdi koliko su te hobotnice bile u vrhu prehrambenih lanaca.
Zaključak
Iako su nalazi intrigantni i otvaraju prostor za ponovno razmatranje morskih zajednica u krede, naučna zajednica poziva na dodatna istraživanja i otkrića koja bi potvrdila veličinu i ulogu ovih glavonožaca. Autori rada i nezavisni stručnjaci se slažu da su potrebni novi fosili i dalja analiza pre nego što se priča o „krakenu” smatra završenom.
Više o istraživanju: originalni rad objavljen je u Science, a tekst o nalazu je objavljen u National Geographicu.
Pomozite nam da budemo bolji.
