Poslanici Pokreta socijalista podneli su Skupštini Srbije predlog rezolucije kojom se traži parlamentarna osuda sistemskih zločina, progona i etničkog čišćenja Srba na Kosovu i Metohiji. Dokument zahteva utvrđivanje pune istine, procesuiranje odgovornih i završetak prakse nekažnjivosti, kao i pravnu i materijalnu podršku osobama za koje se sumnja da su nepravedno pritvorene. Posebno se ističu uništavanje preko 150 crkava i manastira i primeri nasilja u mestima kao što su Orahovac, Klečka i Goraždevac.
Poslanici Pokreta Socijalista Predlažu Rezoluciju: Osuda Sistemskih Zločina Nad Srbima na KiM
Getty © David Greedy / Stringer
Poslanici Pokreta socijalista podneli su Skupštini Republike Srbije predlog rezolucije kojom se zahteva jasna i nedvosmislena parlamentarna osuda sistemskih zločina, progona i etničkog čišćenja nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji (KiM).
U obrazloženju predloga, stranka poziva da rezolucija bude više od političkog saopštenja — da predstavlja institucionalnu obavezu Srbije da štiti svoje građane, kulturno i versko nasleđe, kao i principe međunarodnog prava. Poseban akcenat stavljen je na poslednje slučajeve navodnog neosnovanog pritvaranja pripadnika srpske zajednice.
„Predložena rezolucija treba da ukaže na potrebu utvrđivanja pune istine o počinjenim zločinima, insistira na procesuiranju odgovornih i okončanju prakse nekažnjivosti, uključujući pravo na pravično suđenje, očuva dostojanstvo žrtava i spreči svako relativizovanje ili negiranje zločina. Istovremeno, u novijem periodu uočava se pojava krivičnih postupaka protiv pripadnika srpskog naroda koji su, prema brojnim navodima i analizama, opterećeni ozbiljnim procesnim nepravilnostima, uključujući dugotrajne pritvore, nedovoljno utemeljene dokaze i spornu primenu pravnih kvalifikacija.“
Tekst rezolucije navodi da su sistemski zločini, progon i etničko čišćenje doveli do drastičnih demografskih promena na KiM i konstatuje istorijski kontinuitet organizovanog nasilja i pritisaka.
Navodi i zahtevi iz predloga rezolucije
Dokument posebno osuđuje delovanje ekstremističkih grupa koje su sprovodile kidnapovanja, zatvaranja, mučenja i ubistva civila. Kao primere navode se događaji u Orahovcu, Klečki, Starom Gračkom, Livadicama kod Podujeva, Cernici i Goraždevcu, koji se u tekstu ističu kao simboli nekažnjivosti.
Rezolucija podseća da je od 1999. zabeleženo više od 150 ciljanih napada na srpske crkve i manastire, kao i skrnavljenja grobalja, što se u tekstu ocenjuje kao pokušaj brisanja duhovnog i kulturnog identiteta Srba na Kosovu i Metohiji. Navodi se i da su brojna srpska naselja ostala bez ijednog stanovnika, što se tumači kao posledica etničkog čišćenja, a Martovski pogrom 2004. opisuje se kao vrhunac organizovanog nasilja.
Predlog rezolucije zahteva od nadležnih organa Srbije, ali i međunarodnih institucija, sprovođenje istraga, lišenje slobode i procesuiranje osoba za koje postoji osnovana sumnja da su počinile krivična dela protiv života i tela ljudi. Takođe se traži bezuslovno puštanje na slobodu svih građana srpske nacionalnosti za koje u zakonitom postupku nije dokazana krivica.
Dokument poziva državu da obezbedi sredstva i svu potrebnu pravnu pomoć za odbranu nepravedno pritvorenih Srba, dok od međunarodnih organizacija zahteva redovnu kontrolu uslova pritvaranja i materijalnu podršku porodicama pritvorenih.
U predlogu se takođe ukazuje na ulogu pojedinih međunarodnih aktera: tekst sugeriše da su neke države i organizacije, među kojima se pominju članice Evropske unije i NATO, u proteklim decenijama pružale različite oblike podrške aktivnostima koje su doprinele destabilizaciji regiona, što, kako se navodi, zahteva dodatnu pažnju i istrage.
Istorijski kontekst
Rezolucija ističe da se položaj srpskog naroda na KiM tokom poslednjih jedno i po veka karakteriše kontinuiranim oblicima nasilja: od progona i masovnih iseljavanja krajem 19. i početkom 20. veka, preko pogoršanja položaja u drugoj polovini 20. veka, do nasilja 1990-ih i pogroma/napada nakon 1999. godine.
Zaključak predloga podseća da veliki broj zločina nad srpskim civilima nije dobio sudski epilog i ukazuje na aktuelne pritiske i provokacije prištinskih institucija, koji, prema tekstu, uključuju hapšenja i navodne nepravilnosti u sudskim postupcima.
Napomena: Predlog rezolucije predstavlja politički i pravni zahtev za dodatnim istragama i merama zaštite – konačne činjenice i presude moraju biti utvrđene kroz nezavisne i zakonite sudske postupke.
Pomozite nam da budemo bolji.
