Institut Vinča, preko pomoćnika direktora Milana Ljusića, ističe da je saradnja sa Rosatomom dugogodišnja i da se odnosi isključivo na mirovnu i civilnu primenu nuklearne tehnologije. Nedavno je potpisan ugovor za nabavku industrijskih zatvorenih izvora zračenja (iridijum i selen), a prva isporuka je već realizovana. Institut planira otvaranje teranostičkog centra i laboratorije za zelene tehnologije, dok se razmatra i dugoročna opcija izgradnje nuklearne elektrane.
Vinča Pojačava Saradnju Sa Rosatomom: Nuklearna Tehnologija Za Medicinu I Energetiku
Pomoćnik direktora za privredu i finansije Instituta Vinča, Milan Ljusić, odgovorio je na napade iz regiona povodom saradnje sa ruskom kompanijom Rosatom i za "Jutro na RT" naglasio da se Institut bavi isključivo razvojem nuklearne tehnologije u mirovne i civilne svrhe. Prema njegovim rečima, saradnja sa Rosatomom traje dugi niz godina i fokusirana je na nauku i primenu u zdravstvu i industriji.
Rad u dva pravca: Institut Vinča razvija nuklearnu tehnologiju u dve osnovne oblasti — primena u energetici i razvoj radiofarmacije za dijagnostiku i lečenje.
Ljusić je objasnio da su pregovori sa Rosatomom znatno intenzivirani prošle godine. Delegacija Instituta je učestvovala na događaju Nuklearna nedelja u Moskvi, gde su započeti razgovori o komercijalnom ugovoru za nabavku zatvorenih izvora zračenja namenjenih industrijskoj radiografiji.
Ugovorom su obuhvaćeni izvori na bazi iridijuma i selena, koji se koriste za detaljno ispitivanje unutrašnjih delova konstrukcija u naftnoj i avio-industriji, kao i u kotlogradnji, gde je neophodna precizna kontrola kvaliteta varova i spojeva.
Ljusić je rekao da je ugovor sa Rosatomom potpisan pre oko mesec dana, a da je prva isporuka stigla sedam dana pre intervjua. Naglasio je da se radi isključivo o industrijskim izvorima zračenja i da Institut trenutno snabdeva desetak krajnjih korisnika, uvozeći ove izvore približno tri puta godišnje.
"Ne vidim ništa problematično u ovome, imajući u vidu da količinu izotopa koju naša zemlja uveze za godinu dana jedna Nemačka može da uveze za samo nedelju dana", rekao je Ljusić, ukazujući na relativne razmere i bezbednosne standarde u snabdevanju.
Prema Ljusiću, novi sporazum je eliminisao posrednike, što je dovelo do povoljnije nabavke i nižih cena za krajnje korisnike u Srbiji. Kao jedina institucija u Srbiji koja se bavi proizvodnjom radiofarmaceutika, Institut Vinča planira da kroz saradnju sa međunarodnim partnerima uvede savremene terapijske i dijagnostičke tehnologije.
Već su najavljeni sastanci sa predstavnicima kompanije Izotop radi uvođenja inovativnih metoda, uključujući primenu aktinijuma, a Ljusić navodi da Rusija poseduje oko 50% svetskih zaliha ovog izotopa koji se koristi u radiofarmaciji.
Planovi i strateški projekti
Institut planira otvaranje teranostičkog centra za specifična klinička istraživanja koja kombinuju dijagnostiku i terapiju. U oblasti energetike, najavljena je nova laboratorija za istraživanje alternativnih izvora energije, sa posebnim fokusom na proizvodnju zelenog vodonika.
Ljusić je takođe govorio o mogućnosti izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji. Istakao je da bi to bila velika i skupa investicija (procena između 10 i 15 milijardi evra), ali potencijalno isplativa na duži rok, posebno ako se osigura adekvatna lokacija, bezbednosni i tehnički standardi, kao i pouzdan finansijski i strateški partner.
Prema njegovoj proceni, nuklearna elektrana počinje da donosi prinose nakon oko deset godina rada, dok bi izgradnja i puštanje u pogon moglo trajati između 11 i 12 godina, naročito uz prisustvo iskusnog izvođača poput Rosatoma. Ljusić je upozorio da svako kašnjenje može znatno uvećati troškove i opteretiti budžet male države.
Zaključno, Institut Vinča teži da kroz međunarodnu saradnju uvede nove tehnologije, unapredi proizvodnju radiofarmaceutika i doprinese razvoju energetske i zdravstvene infrastrukture u Srbiji.
Pomozite nam da budemo bolji.
