IAEA i 25 Zemalja Pokreću ATLAS: Nuklearni Reaktori Na Brodovima I Plutajućim Elektranama

U sredu su 25 država članica Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) zvanično pokrenule novu inicijativu pod nazivom ATLAS — Atomic Technologies Licensed for Applications at Sea. Cilj je ubrzati primenu civilne nuklearne energije u pomorskim okruženjima kroz dve glavne linije: nuklearno-pogonjene civilne brodove i plutajuće nuklearne elektrane (FNPP).

Šta je ATLAS?

ATLAS ima za cilj da izradi međunarodne smernice, sigurnosne standarde i regulatorne okvire za bezbedno i transparentno korišćenje nuklearnih tehnologija na moru. Inicijativa će raditi kroz šest radnih grupa (Project Groups) koje će okupljati predstavnike vlada, industrije, regulatora i drugih zainteresovanih strana.

Ko je uključen — i ko nije

U početnoj fazi učestvuje 25 zemalja koje predstavljaju značajan deo svetske ekonomije: Argentina, Bangladeš, Belgija, Brazil, Kanada, Danska, Finska, Francuska, Grčka, Indija, Italija, Japan, Republika Koreja, Malta, Kraljevina Nizozemska, Norveška, Poljska, Rumunija, Kraljevina Saudijska Arabija, Singapur, Slovenija, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države. Značajno odsustvo predstavljaju Rusija i Kina, koje već imaju iskustvo sa plutajućim nuklearnim jedinicama i ruskim nuklearnim ledolomcima (prema podacima World Nuclear Association).

Prednosti nuklearne plovidbe

Nuklearni pogon u civilnom pomorstvu nudi nekoliko tehničkih i klimatskih prednosti: praktično nultu emisiju ugljen-dioksida tokom rada, mogućnost dugotrajnog rada bez dopune goriva i stabilne brzine (što može povećati efikasnost logistike). Južna Koreja, na primer, planira razvoj nuklearnih teretnih brodova, a ATLAS nastoji da podstakne širu međunarodnu primenu.

Glavni izazovi i rizici

Međutim, implementacija ovakvih rešenja nosi značajne prepreke. Najvažniji su:

• Ekonomski troškovi: istorijski primeri (npr. NS Savannah iz 1959.) pokazali su da su takvi brodovi tehnički ostvarivi, ali skupi.
• Pristup lukama i regulativa: mnogi portovi zahtevaju posebne procedure ili zabranjuju ulaz brodovima sa reaktorima.
• Bezbednosni rizici: rizik od havarije, transporta i mogućeg zlonamernog prisvajanja nuklearnog materijala (piraterija) — sve ovo zahteva stroge kontrole.
• Operativni rizici na moru: korozija, ekstremni vremenski uslovi i scenariji udaljenih nesreća podsećaju na opasnosti prikazane događajima poput Fukušime 2011.
• Rukovanje otpadom i dekomisija: pitanje skladištenja i bezbednog zbrinjavanja iskorišćenog goriva i otpada ostaje nerešeno za neke koncepte.

Plutajuće nuklearne elektrane (FNPP)

FNPP su platforme sa reaktorom koje se mogu koristiti za napajanje priobalnih zajednica, offshore industrije ili privremenih energetskih potreba. Primeri iz Rusije i Kine pokazuju potencijalnu upotrebu, ali i izazove — naročito u kriznim situacijama kada je pristup spasilačkim ili građevinskim ekipama otežan.

Regulativa i naredni koraci

U SAD se već vidi institucionalna priprema: Obalska straža je oformila Maritime Nuclear Policy Division i potpisala memorandum o razumevanju sa Nuclear Regulatory Commission radi bolje koordinacije. ATLAS-ove radne grupe bi trebalo da izrade preporuke koje će olakšati međunarodnu harmonizaciju pravila, sigurnosnih standarda i procedura za inspekciju, prevoz i upravljanje rizicima.

Zaključak: ATLAS označava pomak ka ozbiljnijem razmatranju nuklearnih rešenja na moru. Prednosti su primetne u okviru dekarbonizacije i efikasnosti, ali će bezbednost, troškovi i međunarodna regulativa odrediti da li i kada će ova tehnologija zaživeti u praksi.