U provinciji Tshopo u Kongu lažne glasine o navodnoj bolesti koja "atrofira muške genitalije" proširile su se preko društvenih mreža i nekih verskih skupova, što je izazvalo paniku i seriju napada. U oktobru su besne mase ubile četiri zdravstvena radnika, a WHO‑ova alijansa AIRA prijavila je najmanje 17 povezanih ubistava, iako nisu svi slučajevi nezavisno potvrđeni. Stručnjaci ukazuju na kombinaciju nepoverenja u medicinu, uloge društvenih mreža i smanjenja finansijske podrške organizacijama za odgovor na infodemiju kao ključne uzroke. AIRA i SZO šire tačne informacije putem radija i radionica, ali im nedostaju resursi za širi odgovor.
Lažne glasine, stvarna ubistva: Unutrašnjost smrtonosne krize dezinformacija u Kongu
Dr. Bavon Tangunza Ngunga, who counters health misinformation, shows a screen during a demonstration of infodemic applications at the WHO (World Health Organization) headquarters, in Kinshasa, Democratic Republic of Congo February 23, 2026. REUTERS/Arsene Mpiana
GOMA, Demokratska Republika Kongo — Krajem prethodne godine u provinciji Tshopo počele su da kruže glasine da misteriozna bolest "atrofira muške genitalije". Viralni snimci i izjave u crkvama pojačali su paniku koja je prerastala u nasilje pre nego što su vlasti i stručnjaci uspeli da reaguju.
Kako su glasine eskalirale
U roku od nekoliko dana pojavila su se brojna video-svedočenja na društvenim mrežama i lokalnim kanalima. Neki snimci, uključujući i video sa više od 300.000 pregleda, prikazivali su navodne "izlečene" ljude na skupovima verskih zajednica. Reuters je analizirao više od deset video‑svedočenja i razgovarao sa desetinama izvora kako bi utvrdio tok događaja.
Uloga crkava i društvenih mreža
U dva verifikovana snimka pastori i vernici u Kisanganiju tvrdili su da je molitva izlečila navodne žrtve. Verski lideri sa velikim pratiocima na TikToku i Facebooku dali su platformu tvrdnjama, dok su lokalni i inostrani nalozi dodatno širili sadržaj. Meta je zbog jednog od snimaka pokrenula proces treće strane za proveru činjenica, dok TikTok nije odgovorio na zahteve za komentar.
"U Kongu su dezinformacije dovele do smrti i ubistava."
Nasilje i posledice
Najdramatičniji incident dogodio se u oktobru, kada su besne mase u nekoliko sela u oblasti Isangi napale tim zdravstvenih radnika koji su sprovodili ankete o vakcinaciji. Četiri člana tima su ubijena, a Reuters je o tim zbivanjima razgovarao sa preživelim članom tima, lokalnim zvaničnicima i članovima porodica. WHO‑vo vođeno telo AIRA prijavilo je ukupno najmanje 17 ubistava povezanih sa ovom glasinom, ali Reuters nije mogao nezavisno da potvrdi sve slučajeve.
Vlasti su saopštile da su ispitale navode petoro navodnih žrtava i nisu našle dokaze za postojanje takve bolesti. Neki pojedinci su privedeni, a lokalni sud izrekao je zatvorske kazne u pojedinim slučajevima koji su podsticali paniku.
Zašto se ovo dogodilo
Stručnjaci ukazuju na kombinaciju faktora: istorijsko nepoverenje u medicinu koje vuče korene iz kolonijalne prošlosti i spornih istraživanja, široka upotreba društvenih mreža, dostupnost generativnih alata i veštačke inteligencije za proizvodnju sadržaja, loš pristup zdravstvenim uslugama i slaba vladavina prava.
"Kada populacije ne veruju vakcinama, zdravstvenim radnicima ili državnim politikama, to znači da ne pristupaju uslugama koje im mogu pomoći da prežive."
Odgovor i prepreke
AIRA i SZO preduzele su mere: emitovanje informativnih poruka na lokalnim jezicima, radionice za zajednice i saradnja sa lokalnim liderima. Ipak, smanjenje međunarodnih donacija ograničilo je njihove kapacitete — AIRA ima osoblje u samo tri zemlje, a AI‑platforma za praćenje internetskih razgovora ne radi zbog nedostatka sredstava.
Organizacije upozoravaju da je održivo finansiranje ključno za prevenciju sličnih kriza i da odgovor mora spojiti javno zdravlje, medijsku pismenost i uključivanje lokalnih lidera, uključujući verske zajednice.
Napomena: U tekstu su sačuvani ključni izveštaji Reutersa. Neka ubistva i detalji incidenta još uvek nisu nezavisno potvrđeni.
Pomozite nam da budemo bolji.
