Arheolozi su na farmi blizu Årdala otkrili četiri teške srebrne narukvice iz 9. veka, sedam inča (oko 18 cm) ispod dasaka stare kuće. Nalaz je ostao u izvornom kontekstu, zajedno sa posudama, nitnama i noževima, što omogućava retku i vrednu arheološku analizu. Tim će sprovesti rendgenska snimanja i analize zemljišta kako bi utvrdio okolnosti zakopavanja, moguće umotavanje u tkaninu i veze sa drugim nalazima iz regiona.
Pronađeno Netaknuto Vikinško Blago: Četiri Srebrne Narukvice Otkrivene Na Farmi U Norveškim Planinama
Viking Treasure Discovered on Norwegian FarmLorado - Getty Images
Na planinskoj farmi blizu Årdala, na severozapadu Osla, arheolozi su otkrili četri teške srebrne narukvice iz doba Vikinga, verovatno iz 9. veka. Nalaz je pronađen sedam inča (oko 18 cm) ispod dasaka stare prostorije koja se tumači kao dom vikinških roba, a predmeti su sačuvani u izvornom kontekstu–što ih čini izuzetno vrednim za naučna istraživanja.
Pronađene narukvice imaju različite ukrase i nalaz su izvršili terenski arheolozi pre nego što je farmer Tårn Sigve Schmidt započeo izgradnju staze za traktor. „U početku sam mislio da su to uvrnute bakarne žice koje se često nađu na poljoprivrednom zemljištu,” rekao je arheolog Ola Tengesdal Lygre, „ali kad sam video da su više jedna pored druge i da su srebro, shvatio sam da je to uzbudljivo otkriće.”
Dublja ispitivanja pokazala su da je imanje ranije bilo velika i moćna vikinška farma sa više kuća i zaklonima za stoku, smeštena tako da je kontrolisala ulaz u fjord. Pored narukvica, u blizini su pronađeni i posude od steatitnog kamena, nitne, noževi i kameni brusevi za oštrenje alata.
„Ovo je definitivno najveće otkriće u mojoj karijeri,”
rekо je Volker Demuth, rukovodilac projekta pri Arheološkom muzeju Univerziteta u Stavangeru. „Pošto srebrni skup nije pomeran iz izvornog konteksta, može nam dati potpuno nove uvide u život i društvo u doba Vikinga.”
Blok zemlje sa narukvicama transportovan je u muzej gde su urađeni rendgenski snimci, a planirane su i detaljne analize zemljišta. Uzorci zemljišta pomoći će da se utvrdi da li je srebro bilo umotano u tkaninu pre zakopavanja i da li postoje tragovi požara ili drugih pratnji događaja.
Arheolozi napominju da nalaz podseća na ogrlice pronađene u Hjelmelandu 1769. godine i ne isključuju moguću povezanost. Stručnjaci smatraju da je farma jednom bila žrtva podmetnutog paljenja—moguće tokom perioda nemira u Norveškoj između oko 800. i 1050. godine—što bi objasnilo skrivanje vrednosti u panici.
U to vreme Norveška nije imala rudnike srebra, pa je metal dolazio iz inostranstva: trgovinom, kao poklon ili plenom stečenim tokom pljački. Vikinzi su često koristili srebro kao sredstvo vrednosti i novca, pa su takvi nalazi posebno važni za razumevanje ekonomije i kontakata tog doba.
Šta sledi? Istraživači planiraju dalje analize metala i zemljišta, konzervaciju narukvica i poređenje sa sličnim nalazištima. Ovaj netaknuti nalaz mogao bi značajno proširiti znanje o društvenim odnosima, trgovinskim vezama i svakodnevnom životu na moćnim farmama tokom ranog srednjeg veka.
Citati:
Ola Tengesdal Lygre: „Kad sam shvatio da je srebro, znao sam da je ovo posebno.”
Volker Demuth: „Nalaz u izvornom kontekstu daje nam jedinstvenu priliku da rekonstrušemo događaj i društveni položaj vlasnika.”
Ole Madsen, direktor muzeja: „Apsolutno fantastičan nalaz koji nam donosi jedinstveno znanje o jednom od ključnih perioda norveške istorije.”
Pomozite nam da budemo bolji.
