Venecijanska komisija ocenila je da novi pravosudni zakoni zahtevaju izmene koje se pretežno odnose na imenovanja, privremena imenovanja i hijerarhijsku kontrolu u tužilaštvu. EU je upozorila da sredstva mogu biti zamrznuta ako se preporuke ne sprovedu. Predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov poziva na širu stručnu raspravu i ističe da su neke izmene korak napred, ali da je politička dimenzija procesa neizbežna.
Pravosudni potezi: Da li je srpski suverenitet na putu ka EU ograničen?
U Srbiji se već mesecima vodi intenzivna debata oko paketa pravosudnih zakona koje je usvojila Vlada, uprkos primedbama iz Brisela. Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o organizaciji i nadležnostima organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, propisi o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakon o sudijama i akt o Visokom savetu tužilaštva poslati su Venecijanskoj komisiji, koja je u 23-straničnom mišljenju ukazala na niz nedostataka i predložila izmenu određenih rešenja.
Šta Venecijanska komisija preporučuje
Komisija je potvrdila da su ciljevi vlasti — pre svega unapređenje efikasnosti sudstva i tužilaštva — relevantni, ali je izdvojila preporuke koje najviše utiču na način imenovanja i trajanje mandata tužilaca i sudija. Među ključnim zapažanjima su:
- Preporuka da privremena imenovanja glavnih javnih tužilaca budu ograničena na jednu godinu i da ponovna imenovanja budu isključena.
- Vraćanje na ne-hijerarhijski sistem odlučivanja o prigovorima na obavezna uputstva, radi očuvanja samostalnosti tužilaštva.
- Prenos nadležnosti о privremenim raspoređivanjima javnih tužilaca na Visoki savet tužilaštva smatra se prihvatljivim, уз упозорења о могућем умањењу независности.
- Predlog da posebno odeljenje za sajber kriminal dobije veću strukturnu i operativnu autonomiju.
- Upozorenje da izmene menjaju raspodelu nadležnosti i obim hijerarhijske kontrole unutar javnog tužilaštva, što može proširiti upotrebu privremenih i ponovnih imenovanja.
Politički pritisak i finansijska dimenzija
Istovremeno stižu poruke iz Evropske unije da sredstva mogu biti zamrznuta ukoliko preporuke eksperata iz Komisije pri Savetu Evrope ne budu sprovedene. To dodatno politicizuje izmene i stavlja fokus ne samo na pravna rešenja, već i na političku dimenziju pregovora o pristupanju.
Stav Vladana Petrova
Za emisiju "Jutro na RT" predsednik Ustavnog suda i profesor ustavnog prava Vladan Petrov, koji je član Venecijanske komisije ali se nije uključivao u donošenje mišljenja zbog sukoba interesa, ocenio je da su neki predlozi korak napred — na primer prenos odluke о upućivanju tužilaca na Visoki savet tužilaštva. Ipak, istakao je da nije bilo dovoljno široke stručne konsultacije, što je uticalo na kritičnije mišljenje komisije.
Petrov naglašava da je stav EU u velikoj meri i politički i da, budući da je evropski put zvanična državna politika, određeni deo suvereniteta bivа ograničen kroz međunarodne obaveze koje je država prihvatila. Dodao je da izmene više dotiču tužilaštvo nego sudstvo i da ne menjaju ustavne promene iz 2022. godine.
Dalji koraci
Formirana je radna grupa za sprovođenje preporuka Venecijanske komisije, organizuju se javna slušanja, a očekuje se da će biti pripremljen finalni dokument za ponovni izveštaj komisiji. Petrov poziva na širu stručnu debatu kako bi rešenja bila i evropska i domaća.
Zaključak: Rešavanje zamerki Venecijanske komisije i politička procena Evropske komisije uticaće ne samo na pravni okvir nego i na brzinu i uslove evropskih integracija Srbije. Javna rasprava i kvalitetno usklađivanje preporuka sa domaćim kontekstom ostaju ključni.
Pomozite nam da budemo bolji.
