Mikroplastika u atmosferi može doprineti zagrevanju. Studija u Nature Climate Change ukazuje da crne i obojene čestice u proseku apsorbuju više toplote nego što je reflektuju, doprinoseći otprilike 1/6 efekta crnog uglja (soota). Uticaj je znatno manji od CO2, ali postoje dokazi o šteti po ćelije i ekosisteme. Stručnjaci preporučuju smanjenje plastike u domaćinstvu i upotrebu HEPA filtera u zatvorenim prostorima.
Mikroplastika u vazduhu: koliko ozbiljno preti klimi i našem zdravlju?
Scientists continue to study the environmental and health impacts of microplastics. —Peter Dazeley—Getty Images
Mikroplastika je skoro svuda — u okeanima, vodi za piće, kozmetici, pa čak i u ljudskom telu. Nedavne studije ukazuju da sitne plastične čestice prisutne u atmosferi mogu doprineti i globalnom zagrevanju. Šta to znači za klimu i našu izloženost — i šta možemo da uradimo?
Šta su mikroplastika i kako dospevaju u vazduh?
Mikroplastika su čestice manje od 5 mm koje nastaju raspadanjem većih plastičnih predmeta — na primer pranjem poliesterske odeće ili habanjem automobilskih guma. Te sitne čestice mogu postati aerosolizovane i prenošene vazduhom na velike distance.
Kakav je uticaj na klimu?
Studija objavljena u Nature Climate Change ukazuje da atmosferska mikroplastika, naročito crne i obojene čestice, u proseku apsorbuje više sunčeve radijacije nego što je reflektuje. Istraživači procenjuju da njihovo ukupno zagrevanje odgovara približno jednoj šestini efekta crnog uglja (soota). Ipak, to je i dalje vrlo mali doprinos u poređenju sa gasovima staklene bašte poput CO2 i metana.
„Čestice u vazduhu ili odbijaju sunčevu svetlost nazad u svemir, što hladi površinu, ili je apsorbuju i zagrevaju vazduh oko sebe”, kaže prof. Fay Couceiro (Univerzitet u Portsmouthu).
Zdravstveni i ekološki rizici
Uticaj mikroplastike na ljudsko zdravlje još nije potpuno razjašnjen. Studije na ćelijskim kulturama pokazuju da visoke koncentracije mogu izazvati upalu i endokrine poremećaje. U prirodi, mikroplastika remeti ekosisteme — primer je pad rasta algi koji utiče na celu hranidbenu mrežu, a životinje koje pojedu plastiku mogu imati začepljen digestivni trakt ili probleme sa disanjem i reprodukcijom.
Možemo li smanjiti rizik — praktični saveti
Potpuno uklanjanje mikroplastike iz atmosfere danas nije moguće; čak ni trenutni prekid proizvodnje plastike ne bi odmah rešio problem. Ipak, pojedinci i domaćinstva mogu preduzeti korake za smanjenje izloženosti:
- Smanjite upotrebu plastike i birajte alternative kada je moguće (staklo, metal, tkanine bez sintetičkih vlakana).
- Koristite usisivače sa HEPA filterima i provetravajte prostorije selektivno tokom aktivnosti koje stvaraju prašinu.
- Razmotrite pročišćivače vazduha sa HEPA filterima: jedna studija je pokazala da mogu ukloniti preko 99% nanočestica u zatvorenim prostorima.
- Pratite nove preporuke i politike za smanjenje emisija mikroplastike iz industrije i saobraćaja.
Zaključak
Mikroplastika u vazduhu predstavlja novi, zabrinjavajući aspekt zagađenja koji doprinosi i klimatskim efektima i ugrožava ekosisteme. Iako je njen doprinos globalnom zagrevanju manji od glavnih gasova staklene bašte, postoje jasni razlozi za zabrinutost i za postupke koji smanjuju izloženost i dalju emisiju. Naučnici pozivaju na nastavak istraživanja i na politiku usmerenu ka smanjenju upotrebe plastike i emisija sitnih čestica.
Pomozite nam da budemo bolji.
