Studija Univerziteta u Kjotu otkriva da japanski makaki igraju igru na dodirnom ekranu iz čiste radoznalosti, bez hrane kao nagrade. Majmuni su preferirali stimulanse srednje neizvesnosti, potvrđujući 'Goldilocks princip'. Neki su odigrali skoro 100 pokušaja bez nagrade, a istraživači planiraju dalje eksperimente kako bi otkrili neuronske i kognitivne osnove radoznalosti.
Makaki Igraju Bez Nagrade: Radoznalost Pobeđuje Glad u Eksperimentu s Dodirnim Ekranom
Scientists stumped as monkeys play video game without expecting reward
Makaki sa istraživačkog centra Univerziteta u Kjotu dobrovoljno su provodili duge periode igrajući igru na dodirnom ekranu, motivisani isključivo radoznalošću i bez hrane kao nagrade. Rezultati istraživanja, objavljenog u časopisu iScience, pokazuju da su majmuni češće birali stimulanse srednje neizvesnosti — potvrđujući tzv. 'Goldilocks princip' koji je već opisan kod ljudi.
Šta su istraživači radili
Tim sa Univerziteta u Kjotu razvio je jednostavan zadatak inspirisan igrom skrivača. Na ekranu su postavljeni tasteri: kada majmun pritisne taster, na drugom delu ekrana pojavljuje se lutka. Svaki taster povezan je sa drugim nivoom „buke“ (stohastičnosti), pa lutka može da se pojavljuje u manje ili više predvidivim lokacijama.
Rezultati
Istraživači su upoređivali izbore majmuna pri srednjem naspram niskog nivoa buke, a potom srednjem naspram visokog nivoa buke. Majmuni su značajno češće birali taster koji je izazivao srednji stepen neizvesnosti — lokaciju koja je bila delimično predvidiva ali i dovoljno nepoznata da podstakne istraživanje.
Monkey playing video game (KyotoU/Sakumi Iki)
„U tipičnim kognitivnim zadacima majmunima se daje hrana da bi ostali motivisani, pa nisam bio siguran da će igrati bez nagrade. Ipak, iznenađujuće je što su neki radili skoro 100 pokušaja bez ikakve nagrade“, rekao je dr Sakumi Iki, jedan od autora studije.
Zašto je ovo važno
Studija potvrđuje da radoznalost može delovati nezavisno od spoljašnjih nagrada i da postoji preferencija za stimulanse srednje složenosti ili neizvesnosti. To pomaže da se razume kako i zašto životinje (uključujući ljude) biraju da istražuju određene delove okoline, što ima implikacije za dizajn obogaćivanja u zoološkim vrtovima, laboratorijama i rehabilitacionim centrima.
Dalji koraci
Istraživači planiraju da razviju dodatne igre koje ciljano aktiviraju radoznalost i da identifikuju neuronske i kognitivne mehanizme koji stoje iza ovog ponašanja. Bolje razumevanje tih mehanizama moglo bi unaprediti dobrobit životinja i pomoći u proučavanju osnovnih procesa učenja i motivacije.
Izvor: Studija tima Univerziteta u Kjotu objavljena u časopisu iScience.
Pomozite nam da budemo bolji.
