Istraživanje UCLA ukazuje da najmanje 65 vrsta životinja emituje vokalizacije povezane s igrom koje podsećaju na smeh. Studija obuhvata primate, domaće životinje (krave, psi), lisice, foke, manguste i neke ptice, dok pacovi koriste ultrazvučne zvuke koje ljudi ne čuju bez opreme. Autori Sasha Winkler i Greg Bryant ističu da proučavanje ovih zvukova pomaže u razumevanju evolucije i socijalne funkcije ljudskog smeha.
UCLA Otkriva: Najmanje 65 Vrsta Životinja Pravi Zvukove Slične Smehu
Foxes giggle like children on helium.
Smeh nije isključivo ljudska osobina: istraživanje Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu (UCLA) pokazuje da najmanje 65 vrsta životinja emituje vokalizacije povezane s igrom koje možemo smatrati oblikom smeha. Studija skuplja dokaze iz različitih grupa životinja i objašnjava kako ti zvuci imaju socijalnu i evolutivnu ulogu.
Koje životinje 'smehnu'?
Među vrstama koje su zabeležene su brojni primati, domaće krave i psi, lisice, foke, manguste i tri vrste ptica. Iako mnoge ptice mogu da imitiraju ljudski smeh, to je odvojeno od sopstvenih vokalizacija koje nastaju tokom igre. Autori rada navode i da su neki primeri već dobro dokumentovani — na primer smeh kod viših primata i kod pacova — dok drugi primeri mogu iznenaditi čitaoca.
Različiti oblici smeha
Autori Sasha Winkler (doktorantkinja antropologije) i Greg Bryant (profesor komunikacija) u članku objavljenom u časopisu Bioacoustics opisuju kako se igračke vokalizacije razlikuju: mogu biti bučne ili tonalne, glasne ili tihe, visoke ili niske, kratke ili dugotrajne, pojedinačne ili ritmične.
Ovaj rad pokazuje da fenomen koji smo dugo smatrali posebno ljudskim zapravo deli ponašanja sa vrstama koje su sa nama razdvojene desetine miliona godina, rekao je Greg Bryant.
Kada se smejemo, često signaliziramo drugima da se zabavljamo i pozivamo ih da nam se pridruže, rekla je Sasha Winkler. Neki naučnici smatraju da je ljudski smeh glasnija varijanta starijeg evolutivnog signala igre.
Teškoće u dokumentovanju
Istraživanje ističe da je teško snimiti i dokumentovati ove vokalizacije u prirodi, naročito kod životinja koje koriste tiše ili ultrazvučne zvuke. Na primer, pacovi proizvode zvuke tokom škakljanja koje ljudi ne čuju bez posebne opreme, i upravo zbog toga su neka otkrića ostala neprimetna duži vremenski period.
Zašto je to važno?
Proučavanje smeha i vokalizacija u igri kod životinja pomaže da bolje razumemo evoluciju socijalnih signala kod ljudi i drugih vrsta. Smeh, ili njegov ekvivalent u različitim oblicima, deluje kao signal: ovo je zabavno i bezbedno sam sa tobom — poruka koja jača društvene veze.
Dakle, sledeći put kada vidite psa kako zauzima pozu za igru, lisicu koja 'kikota' na videu ili kravu koja deluje razigrano, prisustvujete ponašanju koje ima duboke evolutivne korene. Ljudi su često najglasniji u tome, ali nisu jedini.
Napomena: članak je prvobitno objavljen pre četiri godine i naknadno je ažuriran. Izvor prvobitne priče: Upworthy.
Pomozite nam da budemo bolji.
