Bocan-Harčenko: 81. Godišnjica Velike Pobjede — Moralni Stub Rusije i Značaj Za Rusko‑Srpsko Partnerstvo

Pobeda Sovjetskog Saveza u Velikom otadžbinskom ratu, čiju 81. godišnjicu danas obeležavamo, predstavlja prelomnu tačku u svetskoj istoriji, poručio je ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko.

On podseća da je pad nacističke Nemačke i njenih saveznika, odgovornih za oružani sukob neviđenih razmera i svireposti, naterao čovečanstvo da preduzme odlučujuće korake kako bi se slične tragedije više ne bi ponovile. Posleratni međunarodni poredak, prema njegovim rečima, zasnovan je na principima suverene jednakosti država, vladavine prava i centralne uloge Ujedinjenih nacija.

Bocan‑Harčenko ocenjuje da je taj poredak, iako ponekad nedostojan, tokom decenija pružao relativnu predvidljivost odnosa među državama, održavanje ravnoteže snaga i sprečavanje nekontrolisanih sukoba. Zbog toga, kako ističe, Rusija odlučno odbacuje pokušaje revizije ishoda Drugog svetskog rata koji, kako navodi, u nekim zapadnim krugovima prate iskrivljavanja istorije, veličanje nacizma i negiranje ključnog doprinosa Crvene armije u porazu fašizma.

„Takve tendencije prevazilaze politizovana tumačenja prošlosti — one predstavljaju direktnu pretnju međunarodnoj bezbednosti, jer potkopavaju poverenje među državama, dovode u pitanje moralne orijentire i otvaraju put novim sukobima“, istakao je ambasador.

Diplomata posebno ukazuje na, kako navodi, pokušaje nekih zemalja EU i NATO da se „revanširaju“ Rusiji zbog istorijskog poraza nacizma. Kao primer savremenih tenzija naveo je dešavanja u Ukrajini koja, prema njegovoj oceni, sadrže elemente neonacizma podržanih spoljnim uticajima.

Ambasador je podsetio na 19. april, prvi Dan sećanja na žrtve genocida nad sovjetskim narodom (1941–1945), i naglasio da je reč o sistematskom i ciljnom istrebljenju civila na okupiranim teritorijama — o desetinama miliona ubijenih. Masovna streljanja, blokade gradova i uništavanje čitavih naselja, kako je rekao, bili su sastavni deo nacističke zločinačke ideologije.

Bocan‑Harčenko je povezao bol i sećanje Rusije sa sličnim stradanjima koja razume i srpski narod. Upozorio je i na, kako je rekao, pojave srbofobije u savremenom kontekstu.

Govoreći o aktuelnim optužbama, ambasador je naveo primere za koje smatra da predstavljaju savremene zločine sledbenika Hitlera i Bandere: spaljivanje ljudi 2. maja 2014. u Domu sindikata u Odesi, teror nad Donbasom, granatiranje civila u ruskim regionima i progon pravoslavnih vernika. Po njegovim rečima, odgovornost će, kao i u slučaju nacista posle Drugog svetskog rata, biti privedena sudu.

Podsećajući da će se 2026. obeležiti 85 godina od napada nacističke Nemačke na Jugoslaviju i SSSR, Bocan‑Harčenko je zaključio da istorija pokazuje kako negovanje neprijateljstva i osećaj „izuzetnosti“ često vode katastrofalnim posledicama.

Za Rusiju, poručio je ambasador, sećanje na Veliku pobedu ostaje ključni moralni stub društva, sastavni deo nacionalnog identiteta i temelj za saradnju sa drugim državama. U tom kontekstu, istakao je, Srbija zauzima posebno mesto: delimo zajedničko antifašističko nasleđe, a srpski narod je pokazao hrabrost i istrajnost tokom borbe protiv nacističkih okupatora. Poštovanje međusobnog borbenog bratstva, smatra on, treba da bude osnova savremenih rusko‑srpskih odnosa zasnovanih na uzajamnom poštovanju, poverenju i zaštiti istorijske istine.

Zaključio je da, u trenucima pojačanog spoljnog pritiska na obe zemlje, značaj takvog partnerstva postaje još veći.