Milan Knežević najavljuje da će od 12. maja u opštini Zeta prestati da važi priznanje takozvanog Kosova i poziva druge opštine da usvoje slične deklaracije. Cilj je podnošenje rezolucije Skupštini kako bi se poništila odluka iz 2008. godine. Knežević kritikuje ulazak Crne Gore u NATO, ocenjuje bezbednosni sektor kao neefikasan i osudio je skupu proslavu 20. godišnjice nezavisnosti sa nastupom Riki Martina.
Knežević Najavljuje: Od 12. maja U Zeti Neće Se Priznavati "Tzv. Kosovo" — Poziv Opštinama Na Deklaracije
Getty © R.R./ATAImages
Predsednik Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević izjavio je da će, kako je naveo, od 12. maja — na dan Svetog Vasilija Ostroškog — u opštini Zeta prestati da važi priznanje takozvanog Kosova. U razgovoru za list Novosti istakao je da ovim gestom želi da pokaže da većina građana protiv priznanja te države i da je vreme za ispravljanje, kako je ocenio, "najveće sramote u istoriji crnogorskog naroda".
Plan: Deklaracije i rezolucija
Knežević je izjavio da očekuje da i druge opštine u kojima dominiraju predstavnici srpskog naroda usvoje slične deklaracije o poništenju priznanja takozvanog Kosova. Cilj je, prema njegovim rečima, da se potom Skupštini Crne Gore podnese rezolucija kojom bi se obavezala vlada Milojka Spajića da povuče ili izmeni odluku donetu u oktobru 2008. godine za vreme vlasti Mila Đukanovića.
"S obzirom na to da su poslanici Pokreta Evropa nedavno proglasili Spajića za najvećeg Srbina savremenog doba, evo mu prilike da uđe u najslavnije stranice crnogorske istorije pranjem najveće sramote", rekao je Knežević.
Kritike na NATO, bezbednost i domaća politika
Knežević je podsetio da je ulazak Crne Gore u NATO, po njegovim rečima, sproveden bez referenduma i uz bojkot opozicije, uz optužbe o navodnom državnom udaru koje su, kako tvrdi, procesu dale dimenziju geopolitičke zavere. Navodi da podrška članstvu u NATO prema njegovim saznanjima iznosi manje od 50 odsto i da njegova stranka zagovara vojnu neutralnost kao optimalan bezbednosni okvir za malu državu.
Jezik, zastava i status Srba
U vezi sa pitanjima statusa srpskog jezika, državljanstva i trobojke, Knežević je ocenio da je u aktuelnoj vlasti mnogo predstavnika srpskog korpusa, ali se intenzivno vodi debata o tome ko je "veći Srbin". Naglasio je da lično ne pretenduje na ulogu vođe srpskog naroda u Crnoj Gori, ali da će iskoristiti političku poziciju da zaštiti interese Srba — uključujući i mogućnost uslovljavanja podrške premijeru dok se ne reše otvorena pitanja.
Koalicija i lični odnosi
O odnosima sa Novom srpskom demokratijom (NSD) rekao je da je osnovna razlika u tome što je NSD ostala u vlasti, a DNP je izašla iz nje. DNP je, kaže, imenovala radnu grupu za pregovore sa NSD i očekuje razgovore o budućnosti koalicije. Lično, odnosi sa Andrijom Mandićem opisuju se kao "više nego korektni, gotovo prijateljski".
Bezbednosni sektor i slučaj Medenica
Bezbednosni sektor u Crnoj Gori Knežević je nazvao "institucionalnim vicem" koji izaziva smeh i nelagodu. Povodom bekstva osuđenog Miloša Medenice i poruka koje su, prema policiji, mogle biti "deep fake", Knežević smatra da su optužbe iznesene u javnosti uznemirujuće: "Ako je i pet odsto onoga što se tvrdi istina, Crna Gora je dotakla dno", rekao je.
Proslava 20 godina nezavisnosti
Knežević je kritikovao planiranu veliku proslavu 20. godišnjice nezavisnosti, posebno honorar za nastup Riki Martina, koji je, kako je naveo, blizu dva miliona evra. Najavio je da 21. maja neće prisustvovati proslavi i da će taj dan provesti u Zeti, ističući da tamo pobedila ideja zajedničke države.
Napomena: Sve izjave su prenete iz intervjua za list Novosti i predstavljaju političke stavove predsednika DNP-a Milana Kneževića.
Pomozite nam da budemo bolji.
