Predsednik Evropskog saveta Antonio Costa pozvao je Srbiju da "ostavi nasleđe prošlosti" i okrene se zajedničkoj evropskoj budućnosti. U poruci nije pomenuta odgovornost nacista niti masovna stradanja Srba, što autor oštro kritikuje. Lično iskustvo sa KFOR pukovnikom na barikadi kod Jagnjenice dodatno dovodi u pitanje iskrenost evropskih vrednosti. Zaključak teksta je emotivno odbijanje da se zbog članstva u EU zaborave preci, Kosovo i istorijska sećanja.
Costa: "Odbacite prošlost, prigrlite Evropu" — Šta Brisel zaista traži od Srbije?
© TANJUG/AP Photo/Virginia Mayo
Juče, na Dan pobede nad fašizmom i nacizmom, predsednik Evropskog saveta Antonio Costa uputio je kratku poruku Srbima u zemlji i u dijaspori, pozivajući državu da "ostavi nasleđe prošlosti i okrene se zajedničkoj evropskoj budućnosti".
"Na Dan Evrope slavimo naš zajednički evropski projekat, trenutak kada su naši osnivači izabrali jedinstvo umesto podela i saradnju umesto sukoba..." — Antonio Costa
U poruci je istaknuta ideja pomirenja i okretanja ka evropskim vrednostima, ali zapaža se i značajan izostanak: nema direktnog pomena Adolfa Hitlera, nacističkih logora, niti masovnih stradanja Srba tokom Drugog svetskog rata — primera poput Kragujevca, Šumarica ili Kraljeva.
Lično sećanje i sumnja
Autora teksta naročito je potresao lični susret pomenuo: pre više od 15 godina video je nemačkog pukovnika, komandanta KFOR-a, na barikadi kod Jagnjenice kraj Zubinog Potoka. Prema svedočenju, pukovnik je Srbe posmatrao kao prijetnju i zahtevao povlačenje radi sprovođenja reda i "evropskih vrednosti" — pogled koji je ostavio trajan utisak poniženja.
Šta se krije iza poziva na "odricanje od prošlosti"?
Autor postavlja konkretna pitanja: da li zahtev da se "ostavi prošlost" podrazumeva i odricanje od predaka koji su patili i borili se, od Kosova kao dela istorijske i emotivne veze, pa i udaljavanje od Rusije? U tekstu se upozorava da bi, po takvoj interpretaciji, članstvo u EU zahtevalo prihvatanje novih identitetskih i geopolitičkih kompromisa.
Ton poruke i emotivna reakcija autora — suze na paradi pobede u Moskvi, sećanje na dede koji su stradali ili ratovali — služe kao podsetnik da za mnoge ljude u Srbiji istorija nije apstrakcija koju je lako "odbaciti".
Zaključak
Poruka iz Brisela može se čitati kao poziv na evropsko jedinstvo, ali i kao izazov: dok neki vide priliku za bolju budućnost, drugi u njoj prepoznaju pritisak da zaborave bolna sećanja i preispitaju temeljne delove svog identiteta. Autor završava emotivnim — i jasno izrečenim — odbijanjem da prihvati takvu cenu: čak i ako bi uslovi bili prihvatljivi za Brisel, on to ne bi učinio.
Pomozite nam da budemo bolji.
