Evropski ministri su u Briselu odbacili Putinovu ideju da Gerhard Schroeder predstavlja Evropu u pregovorima sa Moskvom, ocenjujući da on nije nepristrasan zbog svojih bliskih veza sa Rusijom. Zvaničnici sumnjaju u iskrenost ruskih namera i ističu da EU prvo mora pojačati pritisak na Moskvu. Dok neki predlažu komplementarnu evropsku ulogu uz SAD, većina smatra da najpre treba jasno definisati ciljeve i instrumente pre bilo kakvih razgovora.
EU Ministri Odbacili Putinovu Ideju Da Schroeder Predstavlja Evropu U Pregovorima O Bezbednosti
Former German Chancellor Gerhard Schroeder attends an ecumenical service on occasion of the celebration of the German reunification in the St. Michaelis church in Hamburg, Germany, Tuesday, Oct.3, 2023. Gregor Fischer/Pool via REUTERS
Brisel, 11. maj — Evropske vlade su u ponedeljak jasno odbacile predlog ruskog predsednika Vladimira Putina da bivši nemački kancelar Gerhard Schroeder predstavlja evropske zemlje u eventualnim pregovorima sa Moskvom o bezbednosti na kontinentu.
Putin je u subotu izjavio da smatra kako se rat u Ukrajini približava kraju i da bi bio spreman da pregovara o novim bezbednosnim aranžmanima za Evropu, pri čemu je Schroedera označio kao poželjnog partnera.
Međutim, ministri spoljnih poslova EU, koji su dolazili na sastanak u Briselu, istakli su sumnju da je Rusija spremna na iskrene pregovore i odbacili su mogućnost da Schroeder igra bilo kakvu zvaničnu ulogu.
Kaja Kallas: "Jasno je zašto Putin želi da on bude ta osoba — da bi zapravo sedeo na obe strane stola. Ako damo Rusiji pravo da imenuje pregovarača u naše ime, to ne bi bilo mudro."
Nemački ministar za Evropu Gunther Krichbaum naveo je da Schroeder, koji je bio kancelar od 1998. do 2005. godine i koji je radio za ruske državne kompanije, nema kredibilitet da bude "pošteni posrednik".
"On je, i svakako je bio, snažno pod uticajem g. Putina. Bliska prijateljstva možda jesu legitimna bilo gde u svetu, ali ne pomažu da se neko percipira kao nepristrasan posrednik", rekao je Krichbaum.
EU I Dalji Koraci
Od invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine, EU je vodila politiku izolacije Moskve, uvođenjem sankcija i ograničavanjem visokog političkog dijaloga. Ipak, kako američki napori za mirovne pregovore napreduju sporo, neki evropski zvaničnici izneli su ideju o direktnijem evropskom angažmanu — uz mogućnost imenovanja posebnog izaslanika ili pregovaračkog tima.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Costa rekao je da razgovara sa liderima EU "kako bismo se organizovali i identifikovali šta nam je potrebno" za razgovore sa Rusijom kada bude "pravi trenutak". Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrii Sybiha ocenio je da EU može imati "komplementarnu" ulogu uz američki proces.
Međutim, brojni ministri su naglasili da pre otvorenih pregovora treba pojačati pritisak na Moskvu i jasno definisati ciljeve bilo kakvog budućeg dialoga. Kao što je litvanski ministar Kestutis Budrys rekao: "Nije stvar u izboru nekoga — osnova je da pripremimo instrumente da vršimo pritisak na Rusiju."
Austrian Foreign Minister Beate Meinl-Reisinger je poručila da EU treba da razmotri imenovanje pregovaračkog tima, ali je dodala: "Mi ćemo to odlučiti — Rusija neće odlučivati umesto nas."
Izveštavanje: Andrew Gray, Lili Bayer, Friederike Heine, Cristina Carlevaro, Anna Pruchnicka i Sudip Kar-Gupta. Pisanje: Andrew Gray. Urednik: Timothy Heritage.
Pomozite nam da budemo bolji.
