Kristijan Šmit je od sredine 2021. nametnuo 25 odluka koje su značajno uticale na pravni okvir BiH, uključujući izmene Krivičnog i Izbornog zakona. Najsporniji je član 203a koji kažnjava neizvršavanje odluka visokog predstavnika, a među posledicama je bio i sudski postupak protiv Milorada Dodika. Odluke su takođe obuhvatile finansiranje institucija, raspolaganje državnom imovinom i intervencije u kulturne ustanove. OHR je potvrdio Šmitov odlazak.
Nije visoki predstavnik, nego „kolonijalni upravnik": 25 odluka Kristijana Šmita koje su promenile BiH
Getty © Pierre Crom
Sada kada je potvrđeno da Kristijan Šmit napušta funkciju visokog predstavnika u BiH, važno je sagledati šta je učinio tokom mandata koji je, prema domaćim zvaničnicima, obavljao bez relevantne rezolucije Saveta bezbednosti UN. Od sredine 2021. do kraja mandata, Šmit je donеo ukupno 25 odluka koje su značajno uticale na pravni i politički okvir Bosne i Hercegovine.
Ključne grupe odluka
Krivični zakon i član 203a
Jedna od najkontroverznijih izmena je dopuna Krivičnog zakona BiH članom 203a, koji kvalifikuje neizvršavanje odluka visokog predstavnika kao krivično delo. Prema toj odredbi, zvaničnik koji ne sprovede ili ometa primenu odluke visokog predstavnika može biti kažnjen zatvorom od šest meseci do pet godina. Ova odredba je dovela do pokretanja postupka protiv Milorada Dodika i njegovog razrešenja sa funkcije predsednika Republike Srpske.
Izborni zakon i ustavne izmene u FBiH
Šmitov potpis stoji na više nametnutih izmena Izbornog zakona, uključujući odluke koje se odnose na izbor predsednika i potpredsednika FBiH i popunjavanje Doma naroda. Tokom izborne noći nametnuo je i amandmane na Ustav Federacije BiH, a kasnije je objavio odluku koja je razblokirala imenovanje Vlade Federacije.
Finansiranje institucija i izbori bez državnog budžeta
Među nametnutim aktima su izmene Zakona o finansiranju institucija BiH koje uređuju sredstva za izbore u godini kada na nivou BiH nije usvojen državni budžet. Ove izmene imale su direktan uticaj na rad državnih institucija u uslovima finansijske blokade.
Zabrana raspolaganja državnom imovinom
Još jedno ranije proširenje zabrane raspolaganja državnom imovinom (iz aprila 2022.) obuhvatilo je nepokretnu imovinu koja pripada državi prema Sporazumu o sukcesiji iz 2001. godine, kao i poljoprivredno zemljište, reke i šumsko zemljište koje je Ustavni sud BiH označio kao državnu imovinu. Šmit je takođe naložio obustavljanje primene zakona o nepokretnoj imovini koji se tiču javne vlasti Republike Srpske dok se pitanje ne razjasni pred Ustavnim sudom BiH.
Poništavanje zaključaka Narodne skupštine RS i intervencije u kulturi
Tokom mandata Šmit je poništavao zaključke Narodne skupštine Republike Srpske koji su se odnosili na njegov mandat, OHR ili povratak nadležnosti sa nivoa BiH na RS. Izdao je i akte koji se odnose na rad Nacionalne i univerzitetske biblioteke BiH, drugih značajnih kulturnih ustanova i izmene Zakona o Memorijalnom centru Srebrenica–Potočari.
Pravne i političke posledice
Nametnute izmene, naročito član 203a i intervenisanje u izborna i budžetska pitanja, izazvale su snažne reakcije domaće politike i pravne inicijative. Tvrdnje domaćih zvaničnika da Šmit nije imao potporu Saveta bezbednosti UN dodatno su zaoštrile diskusiju o legitimnosti njegove primene tzv. "bonnskih ovlašćenja".
Kancelarija visokog predstavnika (OHR) zvanično je potvrdila da Kristijan Šmit odlazi sa funkcije.
Napomena: Činjenice u tekstu zasnovane su na izveštajima objavljenim na zvaničnom sajtu OHR i izveštajima domaćih medija. Za pravne implikacije i konačne odluke nadležnih sudova i dalje važe zvanični pravni postupci.
Pomozite nam da budemo bolji.
