Studija u Nature Climate Change otkriva da atmosferske mikro- i nanoplastike, posebno tamno obojene, apsorbuju znatno više sunčeve svetlosti nego što se ranije verovalo, što može doprineti globalnom zagrevanju. Prema The Washington Post-u, doprinos može biti blizu jedne šestine efekta crnog uglja, a tamne čestice apsorbuju i do ~75 puta više svetlosti od neobojenih. Nalazi pozivaju na uključivanje optičkih svojstava plastike u klimatske modele i jače mere za smanjenje proizvodnje i rasipanja plastike.
Gore od čađi: obojene mikroplastike u vazduhu mogu pojačati zagrevanje planete
Photo Credit: iStock
Novo istraživanje objavljeno u Nature Climate Change ukazuje da sitne mikro- i nanoplastike prisutne u atmosferi, naročito obojene čestice, apsorbuju znatno više sunčeve svetlosti nego što se ranije pretpostavljalo. To otkriće proširuje zabrinutost zbog plastike s aspekta zagađenja i zdravlja i postavlja je i kao potencijalni faktor klimatskog zagrevanja.
Ključni nalazi
Kako prenosi The Washington Post, autori studije procenjuju da atmosferske plastične čestice mogu doprineti približno jednoj šestini učinka zagrevanja koji izaziva crni ugalj (čađ). Boja je pokazala ključnu ulogu: dok bele čestice u većoj meri rasipaju svetlost, tamnije obojene plastike apsorbuju znatno više energije — u modelima studije to je bilo i do ~75 puta više od neobojenih čestica.
Napomena: Reč je o ranim procenama zasnovanim na kombinaciji laboratorijskih merenja i modelovanja; potrebna su dalja polja istraživanja i bolji podaci o prisutnosti i sastavu ovih čestica u atmosferi.
Gde se mikroplastika već nalazi?
Mikroplastika je već zabeležena u pijaćoj vodi, morskim organizmima, ljudskim organizmima i snegu na Antarktiku. Nova studija sugeriše da uticaj ovih čestica može biti širi i uključivati i klimatske efekte — posebno u regionima koji su već izloženi ekstremnim temperaturama i klimatskim rizicima.
Posledice i preporuke
Otkriće ima nekoliko praktičnih implikacija:
- Naučnici mogu poboljšati klimatske modele tako što će uključiti boju i optička svojstva vazdušnih plastičnih čestica.
- Kreatori politike i industrija treba da računaju plastiku i kao klimatsko, a ne samo ekološko i zdravstveno pitanje.
- Strategije za smanjenje emisija plastike: ograničavanje proizvodnje, smanjenje nepotrebnog pakovanja, jačanje sistema upravljanja otpadom i smanjenje ispadanja sintetičkih vlakana iz odeće.
Šta možete učiniti kao pojedinac
Iako su sistemska rešenja najvažnija, pojedinačne promene pomažu smanjenju daljeg unošenja mikroplastike u okolinu: korišćenje višekratnih posuda, smanjenje upotrebe jednokratne plastike, pažljiv izbor tekstila (manje sintetičkih materijala ili proizvodnja kvalitetnije odeće) i pravilno odlaganje otpada.
Zaključak: Iako su potrebna dodatna istraživanja da bi se precizno kvantifikovao doprinos atmosferskih mikroplastika globalnom zračenju, ova studija ukazuje na novi, potencijalno značajan kanal uticaja plastike na klimu i dodatno opravdava mere za smanjenje njihove proizvodnje i rasipanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
