Željka Cvijanović kritikuje intenzivne spekulacije o imenovanju novog visokog predstavnika i ocenjuje da je sistem OHR‑a nedemokratski i prevaziđen. Ona upozorava da imenovanje bez široke međunarodne legitimacije može potkopati budućnost Bosne i Hercegovine. Iz OHR‑a je potvrđeno da Kristijan Šmit odlazi, dok se u Republici Srpskoj njegovo imenovanje nije priznalo zbog nedostatka potvrde u SB UN. U tekstu se takođe navodi mogućnost da PIK razmatra kandidata u junu, ali i upozorenje na pravne i političke posledice takvog postupka.
Cvijanović: Zašto bi uopšte imenovali novog visokog predstavnika? "OHR je nedemokratski i prevaziđen"
Getty © Denis Zuberi/Anadolu
Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović kritikovala je intenzivne spekulacije o tome ko će naslediti Kristijana Šmita na mestu visokog predstavnika i ocenila da mnogi pokušavaju da steknu lažnu relevantnost predstavljajući se kao „najbolje obavešteni”.
U objavi na platformi X, Cvijanović je istakla da takve spekulacije „stvaraju lažnu relevantnost u svetu u kojem svaka vest traje par sati” i postavila pitanje opravdanosti samog imenovanja: „Zašto bi iko uopšte bio imenovan, kad je sistem delovanja OHR-a nedemokratski i apsolutno prevaziđen? Ako je on, kako neki tvrde, garant postojanja neke države, onda ta država ima slabe izglede za budućnost.”
„Dovoljno je što postoji 'broj 2' koji, za razliku od Kristijana Šmita, nije najavio povlačenje i koji može voditi poslove pri zatvaranju jedne tako monstruozne kreacije koja se iz zamišljene pristojne međunarodne supervizije pretvorila u diktatorsku upravu bez uporišta u međunarodnom ili domaćem pravu.”
Cvijanović je naglasila da iako veruje da će imenovanje biti sprovedeno, već je zaveden signal za početak trke među kandidatima: „Ko će, i da li će istrčati, videćemo. Uglavnom, o procedurama niko ne govori, ali zašto bi kad su u BiH procedure često bile zloupotrebljavane.”
Tekst podseća da su izveštaji i izjave iz Brisela ukazivali na mogućnost da Veće za sprovođenje mira (PIK) razmotri izbor novog visokog predstavnika u junu, ali se u članku upozorava da bi takav izbor bez šire međunarodne saglasnosti mogao dovesti u pitanje legitimitet imenovanog zvaničnika, posebno u Republici Srpskoj.
Iz Kabineta OHR-a saopšteno je da Kristijan Šmit napušta tu poziciju i da je reč o njegovoj ličnoj odluci. Napominje se i da u Republici Srpskoj njegovo imenovanje nije bilo priznato jer nije potvrđeno u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, što dodatno komplikuje pravni i politički položaj eventualnog naslednika.
Konsekvence i pitanja
Analitičari i politički akteri u regionu ističu da bi nastavak prakse imenovanja visokog predstavnika bez jasne međunarodne i domaće legitimacije mogao dodatno produbiti tenzije i otežati politički dijalog u Bosni i Hercegovini. Pitanja o tome koja tela imaju pravo da odlučuju o imenovanju i o dometu ovlašćenja OHR‑a ostaju u prvom planu javne rasprave.
Zaključak: Izjava Željke Cvijanović govori o dubljim nedoumicama vezanim za ulogu i legitimnost OHR-a u savremenoj BiH i ponovo otvara debatu o tome da li i na koji način međunarodna prisutnost treba da utiče na politički poredak zemlje.
Pomozite nam da budemo bolji.
