Bahreinska rezolucija u UN, podneta uz podršku SAD, sakupila je 112 ko-sponzora i poziva na zaštitu slobodne plovidbe kroz Hormuški prolaz. Dokument traži zaštitu međunarodnih plovnih puteva, bezbednost pomoraca i prekid iranskih napada na susede. Kina i Rusija su prethodno vetovale sličan predlog, a sadašnje diplomatske aktivnosti intenzivirane su u pozadini zastoja pregovora između Irana i SAD.
Bahreinska rezolucija u UN: 112 država podržalo zaštitu slobodne plovidbe kroz Hormuški prolaz
An Iranian police officer stands before a poster depicting the mouth of US President Donald Trump, gagged by a blue ribbon in the shape of the Strait of Hormuz, on May 9, 2026 in Tehran, Iran [File: Majid Saeedi/Getty Images]
Nacrt rezolucije Saveta bezbednosti UN, koji su podneli Bahrein i Sjedinjene Države, prikupio je podršku 112 ko-sponzora, što pokazuje široku međunarodnu zabrinutost zbog zatvaranja Hormuškog prolaza – jedne od ključnih svetskih pomorskih ruta.
Šta predlaže rezolucija
Dokument poziva na zaštitu međunarodnih plovnih puteva, bezbednost trgovačke plovidbe i snabdevanja energentima, kao i na obezbeđivanje sigurnosti pomoraca. Rezolucija takođe zahteva prekid iranskih napada na zemlje u Zalivu i naglašava važnost slobodnog i sigurnog prolaza kroz Hormuški prolaz.
Glavni sponzori i podrška
Među glavnim sponzorima su Bahrein, SAD, Katar, Saudijska Arabija i Kuvajt. Izvori navode da su dokument podržale i države kao što su Indija, Japan, Južna Koreja, Kenija, Argentina i većina članica Evropske unije. Prema izveštaju dopisnika Al Jazeere iz Njujorka, lista potpisa zauzima tri pune strane – praktično dve trećine od 193 članice UN.
Politički kontekst i pritisci
Ovo je druga rezolucija koju je Bahrein u kratkom roku podneo pred Savetom bezbednosti; prva je prošlog meseca bila vetovana od strane Kine i Rusije. Oba stuba su izrazila rezervu prema novom nacrtu, ali za sada nije jasno da li će ponovo upotrebiti veto kada rezolucija bude stavljena na glasanje. Datum glasanja nije određen.
Diplomatski pritisak dolazi dok su mirovni pregovori između Irana i SAD i dalje zastoje. SAD traže demontažu iranskog nuklearnog programa i ukidanje mera koje ograničavaju slobodnu plovidbu kroz Hormuški prolaz, dok Iran postavlja sopstvene zahteve – uključujući ratne reparacije, ukidanje, kako tvrdi, američke pomorske blokade njegovih luka i prekid vatre na više frontova.
Kazem Gharibabadi, iranski zamenik ministra spoljnih poslova, napisao je na platformi X da "pravi mir ne može biti izgrađen jezikom poniženja, pretnji i nametanja ustupaka" i da iranski zahtevi predstavljaju "minimum" za ozbiljno i održivo rešenje.
Regionalna i globalna diplomatija
Regionalne sile pojačavaju diplomatske aktivnosti: turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan otputovao je u Dohu, upozorivši da Hormuški prolaz ne sme postati "oružje" i pozvavši na sporazum koji će omogućiti ponovno otvaranje plovnog puta. Katarov premijer šeik Mohammed bin Abdulrahman bin Jassim Al Thani apelovao je protiv povratka sukobima i podržao posredničke napore Pakistana.
Diplomatska aktivnost se poklapa sa državnom posetom američkog predsednika Donalda Trumpa Pekingu, gde će među temama biti i situacija oko Irana. Kina, kao značajan trgovinski partner Irana i njegov najveći kupac nafte, zasad izbegava direktno uplitanje, ali održava ekonomske veze sa Teheranom.
Širi uticaj
Sukob i poremećaji u regionu utiču na globalno snabdevanje energijom i finansijske tokove, što dodatno opterećuje već osetljive ekonomske pokazatelje u SAD i širom sveta. Predsednik Trump je, pre ukrcavanja u Air Force One za put u Kinu, izjavio da u pregovorima najviše vodi briga da Iran ne dođe do nuklearnog oružja.
Napomena: Sve tvrdnje u tekstu odražavaju izveštaje diplomatskih izvora i reakcije zvaničnika; konačan sadržaj rezolucije i ishod glasanja ostaju neizvesni.
Pomozite nam da budemo bolji.
