U pećini Chagyrskaya u Altaju pronađen je neandertalski kutnjak star oko 59.000 godina sa dubokom rupom koja dopire do pulpe i tragovima upotrebe kamenog vrha. Eksperimenti su pokazali da je takvu rupu moguće napraviti bušenjem kamenom alatkom, a istraživači su isključili prirodno habanje, traumu i geološke procese. Antetemoralno habanje ivica i promene u dentinu ukazuju da je zahvat izveden na živom pojedincu i da je zub nastavio da funkcioniše, što tumače kao ciljanu stomatološku intervenciju.
Neandertalci 'stomatolozi': Lečili Karijes Pre Oko 59.000 Godina
The molar tooth found in Chagyrskaya Cave and its macro-features.
Nova istraživanja pokazuju da su neandertalci bili sposobni za ciljana dentalna zbrinjavanja pre oko 59.000 godina, što menja dotadašnju sliku njihovih kognitivnih i praktičnih sposobnosti.
Otkriće
Arheolozi su u pećini Chagyrskaya u južnom Altaju (Rusija) pronašli jedan neandertalski kutnjak star približno 59.000 godina. Zub ima duboku udubinu u centru koja dopire do pulpe — želatinaste supstance u kojoj se nalaze krvni sudovi i nervi — kao i brazde uz bočne površine koje podsećaju na tragove upotrebe čačkalice ili tankog alata.
Eksperimenti i analiza
Tim je u laboratoriji pokušao da replicira udubinu koristeći tri savremena ljudska zuba i kamene vrhove slične alatima pronađenim u Chagyrskaya pećini. Rezultat je pokazao da je takva rupa moguće napraviti kontrolisanim bušenjem kamenom alatkom, pri čemu nastaju karakteristični mikroogrebotini i zaobljene ivice. Autori studije u časopisu PLOS One navode da su isključili alternativna objašnjenja — prirodno habanje pri žvakanju, dentalnu traumu, kao i tafonomske, geološke ili hemijske procese.
Dokazi da je zahvat bio izveden na živom pojedincu
Ključan dokaz jeste antetemoralno (pre smrti) habanje ivica udubine: ivice su polirane i zaobljene, što ukazuje da je zub nastavljen da se koristi nakon intervencije. Da je bušenje izvedeno posle smrti — ili da je reč o pukotini — ivice bi bile oštre i sveže, a ne istrošene. Dodatno, istraživači su zabeležili promene u mineralizaciji dentina koje odgovaraju ozbiljnom karijesu pre intervencije.
Značaj i implikacije
Autori zaključuju da je reč o ciljanom stomatološkom zahvatu — uklanjanju inficiranog dela zuba — izvedenom bez savremenih anestezija, što je verovatno bilo bolno, ali je smanjilo bol od infekcije. Ovaj nalaz sugeriše da su neandertalci mogli identifikovati izvor bola, planirati lečenje, koristili finu motoriku da izvedu proceduru i podneti privremeni bol radi dugoročnog olakšanja.
Prema rečima Andreyja Krivoshapkina, jednog od koautora, ova sposobnost apstraktnog kauzalnog rasuđivanja „daleko prevazilazi instinktivnu samomedikaciju viđenu kod drugih primata“ i dodatno osporava stereotip o kognitivnoj inferiornosti neandertalaca.
Nalaz je posebno važan zato što predstavlja prvi dokumentovani primer ovakvog stomatološkog zahvata kod ne‑Homo sapiens hominida i prema autorima prednjači najranijim poznatim ljudskim primerima za više od 40.000 godina. Istovremeno, istraživanje podseća da su impulsi za lečenje bolesti i ublažavanje patnje duboko ukorenjeni u homininskom nasleđu.
Izvori i dalje: studija u PLOS One i izjave istraživača prenete u intervjuima za popularne naučne portale.
Pomozite nam da budemo bolji.
