Šta je na kocki u turskom pokušaju da okonča sukob sa PKK: Zašto je proces zapao u ćorsokak

Turski pokušaj da okonča decenijama dug sukob sa Kurdistanskom radničkom partijom (PKK) zapao je u ćorsokak: obe strane čekaju ustupke one druge, dok rat u Iranu dodatno komplikuje pregovore i stvara strah od ponovnog eskaliranja.

O čemu je sukob?

Kurdi su narod sa sopstvenim jezikom i kulturom rasprostranjen kroz Tursku, Siriju, Iran i Irak, i spadaju među najveće etničke grupe bez sopstvene države. Abdullah Ocalan je 1978. osnovao PKK, koja je 1984. započela oružanu pobunu protiv turske države. Izvori konflikta su se tokom vremena menjali: od zahteva za nezavisnost do borbe za veća prava i autonomiju.

Sukob je decenijama bio skoncentrisan na jugoistok Turske, a pod pritiskom bezbednosnih operacija borbe su se delimično preselile i u severni Irak. Tokom sirijskog građanskog rata, neke kurdske milicije koje Ankara povezuje s PKK preuzele su kontrolu nad delovima severne Sirije, što je konflikt proširilo na regionalni nivo. PKK su Turska, SAD i EU proglasile terorističkom organizacijom.

Najnovija mirovna inicijativa

Najnoviji pokušaj dogovora započeo je u oktobru 2024, a bio je podstaknut političkim manevrima u Ankari. U decembru 2024. poslanici prokurdske DEM stranke posetili su Ocalana u zatvoru, što je bio prvi takav susret nakon gotovo decenije. Dana 27. februara 2025. Ocalan je javno pozvao PKK na raspust i razoružanje, a grupa je narednog dana proglasila primirje.

U maju 2025. PKK je zvanično najavila raspust i prekid oružane borbe, a u julu su deseci militanata simbolično spalili oružje u severnom Iraku. Turski parlament formirao je specijalnu komisiju, a u februaru 2026. usvojen je izveštaj koji predviđa pravne reforme paralelno sa procesom razoružavanja i reintegracije.

Zašto je proces zapao?

Ključni problem je redosled mera: Ankara traži da se prvo izvrši kompletno razoružanje i demobilizacija PKK članova pre donošenja zakona koji bi obezbedili amnestiju, zaštitu i reintegraciju. PKK i njeni predstavnici uzvraćaju da razoružanje bez jasnih pravnih garancija i bez bezbednosnih mehanizama izlaže borce i njihove zajednice riziku, posebno dok se region suočava sa rastućom nestabilnošću zbog rata u Iranu.

Vlada upozorava da bi očekivana nestabilnost u Iranu mogla podstaći obnovu militantnih aktivnosti na granicama, iako za sada nema jasnih dokaza o velikom talasu novih napada. Politička polarizacija unutar Turske, pritom, dodatno otežava donošenje kompromisa.

Uloga Ocalana

Abdullah Ocalan ostaje centralna figura: njegova februarska izjava 2025. bila je katalizator procesa i razlog zbog kojeg je PKK prihvatila primirje. PKK zahtevaju da Ocalan ima direktnu ulogu u nadgledanju sprovođenja dogovora, dok Ankara, pod pritiscima politika i saveznika, oklijeva da menja njegov pravni ili statusni položaj.

Šta je na kocki za Tursku?

Neuspeh procesa mogao bi da vrati nasilje i uruši retku priliku za dugoročni mir. Kolaps mirovnog procesa 2015. prethodio je povratku intenzivnog oružanog sukoba. Pored bezbednosnih rizika, pitanje ima velike političke implikacije pred izborima koji se očekuju naredne godine: kurdski birači mogu ostati odlučujući faktor u unutrašnjoj politici.

Ključne tačke za praćenje: konačna odluka o redosledu razoružanja i zakonskih garancija, uloga Ocalana u implementaciji, uticaj rata u Iranu na bezbednosnu situaciju i spremnost turske politike da sprovede zakonske i društvene reforme za reintegraciju bivših boraca.