Izrael i Turska Manevrišu Pre Sukoba u Siriji — Da Li Je Rat Neizbežan?

Nedavni izraelski vazdušni udar na Siriju treba posmatrati kao deo šireg sukoba interesa Izraela i Turske oko uticaja u Siriji nakon pada režima Bašara al-Asada u decembru 2024. Retorika se zaoštrava, ali suštinska neizvesnost ostaje: hoće li pretnje prerasti u otvoreni sukob ili će prevladati diplomatsko rešavanje?

Kontekst i istorijat udara

Izrael je, prema izveštajima, izveo hiljade vazdušnih napada na sirijski teritorij pre pada Asadovog režima — deo takozvane "Kampanje između ratova" čiji je cilj bio sprečavanje iranskog učvršćivanja u Siriji. Ti precizni udari smanjili su rizike, ali nisu zaustavili krijumčarenje oružja Irana ka Hezbolahu i ostavili su ograničenu efikasnost vazdušne sile kao jedinog instrumenta politike.

Promena strategije posle pada Asada

Nakon promena u Damasku, izraelska politika se nije okrenula intenzivnijem diplomatskom angažmanu. Umesto toga, napadi i pokušaji uspostavljanja tampon zone duž granice nastavili su se i proširili: cilj je ostao — sprečiti ukopavanje stranih, pre svega iranskih, snaga u Siriji.

Izraelski strahovi: nova „sunitska osa"?

U Jerusalimu postoji percepcija da bi se struktura regionalnih savezništava mogla promeniti — umesto iransko-vođene ose, formirala bi se sunitska osa povezena sa Turskom i elementima Muslimanskog bratstva. Takva retorika pojačava strahove i mogla bi podstaći preventivne ili odvraćajuće akcije.

Turska u Siriji: od pobunjenika do otvorenijeg prisustva

Ankara je pre pada Asada podržavala neke sirijske pobunjenike i vodila operacije protiv kurdskih snaga; nakon kolapsa režima okrenula se saradnji sa novim vlastima u Damasku i, prema izveštajima, zauzela pragmatičniji kurs u regionu uz podršku zemalja kao što su Saudijska Arabija i Katar. Izraelska zabrinutost se naročito odnosi na moguće postavljanje turskih snaga ili rehabilitaciju strateških lokacija, poput vazduhoplovnih baza blizu Alepa.

S Ambassador to Turkey Tom Barrack accompanies US President Donald Trump (not seen) during a press conference following the annual NATO Summit at Presidential Complex in Ankara, Turkey on July 8, 2026; illustrative (credit: Altan Gocher / Hans Lucas / AFP via Getty Images)

Zvanične poruke i rizici eskalacije

"Izrael i Sirija dogovorili su status quo u bezbednosnim pitanjima, koji je Sirija bila na ivici da prekrši dopuštajući raspoređivanje turskih trupa na aerodromu blizu Alepa," navodi premijerski kabinet. „Izrael neće dozvoliti da se neprijateljske snage ukopaju na granicama."

Načelnik Generalštaba je dodatno poručio da je vojska u stanju pripravnosti: "Nećemo dozvoliti da se značajna vojna pretnja ukoreni na našim granicama" i da su snage spremne da deluju precizno i po potrebi.

Uloga SAD i regionalna diplomatija

Sjedinjene Države su u više navrata pozvale na uzdržanost i diplomatsko rešavanje. Ambasadorka/izaslanik za region (Tom Barrack) upozorio je da udari, poput onih na Abu al-Duhur, predstavljaju nepotrebnu eskalaciju i pozvao na prioritet diplomatskog dijaloga nad vojnim akcijama.

Moguć scenarij i implikacije

Glavni rizik je da suparničke politike — izraelska težnja za slobodom delovanja u sirijskom vazdušnom prostoru i tursko širenje uticaja — mogu dovesti do incidenta koji eskalira. Ipak, za sada ne postoje jasni dokazi da bilo koja strana traži otvoreni rat: Turska nastoji da umanji tenzije, Damask je pragmatičan, a SAD pokušavaju da balansiraju više kriznih žarišta.

Zaključak

Sukob se može razviti ako se kontinuirano nagomilavaju provokacije i vojna prisustva, ali i diplomatija još uvek ima prostora za delovanje. Najverovatniji kratkoročni ishod je nastavak prisustva i povremenih udara uz diplomatske napore SAD i regionalnih aktera da spreče širu eskalaciju.

Ključne poruke: izraelski vazdušni udari su smanjili, ali nisu uklonili pretnju; tursko prisustvo u Siriji povećava napetosti; SAD pozivaju na deeskalaciju, dok su sve strane oprezne zbog mogućih političkih i bezbednosnih posledica.