U Jordanu su pod američkim posredovanjem održani razgovori između Sirije i izraelskih obaveštajnih predstavnika, usled napetosti posle udara na bazu Abu Duhur. Razgovarano je o mehanizmima za prekid napada, oživljavanju sigurnosnog sporazuma i sprečavanju prenosa izraelsko-turskih tenzija na sirijsku teritoriju. Sirija je naglasila suverenitet i odbacila aranžmane koji bi ga ograničili, dok Izrael iznosi niz sigurnosnih uslova.
Sirija i Izrael u američki posredovanim razgovorima u Jordanu — pokušaj deeskalacije posle udara na Abu Duhur
Syrian Foreign Minister Asaad al-Shaibani during an interview with Reuters in Damascus, on August 22, 2026 [Reuters/Khalil Ashawi]
Sirijski ministar spoljnih poslova Asaad al-Shaibani sastao se u Jordanu sa izraelskim obaveštajnim zvaničnicima u okviru američkog posredovanja, saopštila je sirijska državna agencija Sana. Sastanci su održani u kontekstu pojačanih tenzija nakon izraelskog udara na vazdušnu bazu Abu Duhur u severozapadnom Idlibu.
Prema Sani, u razgovorima je učestvovala "visoka izraelska delegacija"; AFP je javio da se al-Shaibani sastao i sa navodnim šefom Mossada, Romanom Gofmanom. Razgovori su, kako je navedeno, bili fokusirani na uspostavljanje praktičnih mehanizama za zaustavljanje izraelskih udara, hapšenja i ciljanih akcija, kao i na oživljavanje pregovora o trajnijem sigurnosnom sporazumu između Sirije i Izraela.
Sana navodi i da su teme obuhvatile napore da se spreči da rivalitet između Izraela i Turske preraste u otvoreni sukob na teritoriji Sirije. Izrael je tvrdio da je napad na bazu Abu Duhur imao za cilj da spreči raspoređivanje turskih snaga na toj lokaciji, što su sirijske i turske vlasti demantovale.
Stavovi i zahtevi
Sirijska delegacija je, kako je prenela Sana, istakla pravo Sirije na očuvanje suvereniteta, obnovu i razvoj oružanih snaga te slobodu da određuje saveze i partnerstva u skladu sa nacionalnim interesima. Delegacija je navodno odbacila bilo kakve aranžmane koji bi ograničavali ta suverena prava.
Izraelski mediji su razgovore ocenili kao "pozitivne" i istakli da su izraelski pregovarači ušli u susrete sa jasno istaknutim bezbednosnim uslovima, uključujući: sprečavanje turskog vojnog prisustva u Siriji, zadržavanje demilitarizovanog statusa sirijske strane Golanske visoravni, bezbednost sirijske druzijske zajednice i sprečavanje sticanja određenih strateških oružnih sistema od strane sirijske vojske. Izraelsko eventualno povlačenje sa okupiranih teritorija navodno je uslovljeno diplomatskim postignućima.
Prethodni pregovori i regionalni okvir
U ranijim rundama američki posredovanih pregovora dve strane su postigle preliminarne dogovore o mehanizmu za razmenu obaveštajnih podataka i smanjenje tenzija, ali su pregovori, prema izvorima, zamrznuti krajem februara zbog pogoršanja regionalnih tenzija. Tačan datum nastavka nije objavljen.
U intervjuu objavljenom pred sastanak, al-Shaibani je rekao za Reuters da Damask ne veruje Izraelu, ali da ostavlja vrata otvorena za diplomatiju. Naveo je da su strane "na papiru" u većini tačaka postigle dogovore ranije tokom godine, uključujući aranžmane za bezbednosne zone na jugu Sirije i tampon zonu pod prisustvom UN snaga.
Analize i perspektive
Analitičari upozoravaju na ograničen optimizam. Hasan Mneimneh iz Middle East Institute smatra da su šanse za trajnu deeskalaciju male, jer bi izraelske strane mogle postaviti nove uslove i crvene linije, dok Sirija nastoji da izbegne pretvaranje teritorije u bojište sukoba između Izraela i Turske. Sirijski zvaničnici istovremeno ponavljaju zahtev za povlačenje izraelskih snaga na ranije pozicije i obnovu sporazuma o razgraničenju iz 1974. godine, kao i potvrdu suvereniteta nad Golanskom visoravni.
Iako je sastanak opisan kao pokušaj smirivanja tenzija, pregovori ostaju delikatni i zavise od šireg regionalnog okvira i spremnosti strane da naprave konkretne ustupke.
Pomozite nam da budemo bolji.
