Američki ambasador u Turskoj Tom Barrack predložio je mehanizam dekonfliktacije između Turske, Sirije i Izraela nakon sumnjivog udara na bazu Abu al-Duhur. Analitičari upozoravaju da će bez stvarnog pritiska SAD na Netanjahua i bez prekida izraelskih unilateralnih akcija inicijativa teško zaživeti. Uspeh mehanizma zavisi od spremnosti svih strana na obavezujuće dogovore i od toga da li će SAD učiniti predlog verodostojnim.
SAD: Pritisak Na Izrael Kao Preduslov Za Mir U Siriji — Može Li Mehanizam Dekonfliktacije Uspevati?
A man rides a motorbike in the town of Abu al-Duhur, Syria, August 18, 2026 [Stringer/Reuters]
Dan nakon sumnjivog izraelskog udara na vazduhoplovnu bazu Abu al-Duhur kod Idliba, američki ambasador u Turskoj Tom Barrack predložio je uspostavljanje mehanizma dekonfliktacije između Turske, Sirije i Izraela, posredstvom SAD. Barrack i sirijska vlada optužili su Izrael za napad, koji je američki diplomata okarakterisao kao "nepotrebnu eskalaciju".
Analitičari upozoravaju da sam predlog teško može zaustaviti izraelske napade ukoliko Tel Aviv nastavi sa unilateralnim akcijama i okupacijom delova sirijske teritorije. "Teško je imati mehanizam dekonfliktacije kada samo jedna strana uopšte izaziva sukob," kaže Samy Akil, viši savetnik u The Syria Report.
Promena izraelske strategije
Pod vlašću Bašara al-Asada, Izrael je uglavnom gađao ciljeve povezane sa Iranom, uz izbegavanje direktnih napada na državne sirijske objekte. Posle bekstva al-Asada 8. decembra 2024. situacija se promenila: Izrael je intenzivirao napade na vojnu infrastrukturu širom Sirije u pokušaju da oslabi novu vlast, a u nekim slučajevima pretilo je i raspoređivanjem snaga južno od Damaska.
Istovremeno, fokus Tel Aviva se delimično pomerio sa iranskog na turski uticaj u Siriji, s obzirom na tursku podršku pojedinim antiasadovskim grupama i intenzivne diplomatske napore Ankare da obnovi veze sa Damaskom i novim predsednikom Ahmedom al-Sharaaom.
Politizovana reakcija i optužbe
Izraelsko premijersko odeljenje objavilo je saopštenje u kojem sugeriše da je Sirija bila na ivici narušavanja sigurnosnog statusa kvo dopuštanjem raspoređivanja turskih trupa u blizini Alepa, dok je Ankara oštro odbacila te tvrdnje kao pokušaj opravdavanja nezakonitih vazdušnih udara.
U međuvremenu, sirijska vlada tvrdi da je spremna da razgovara o smirivanju tenzija, ali ne i o potpunoj normalizaciji odnosa, posebno imajući u vidu izraelsku aneksiju delova Golanske visoravni i Džabal al-Šejk u decembru 2024. i prisustvo kontrolnih punktova koji, kako se navodi, uznemiravaju ili povremeno otimaju lokalno stanovništvo.
Ranih dana posle incidenta, zabeležene su i racije izraelskih snaga u oblasti Kuneitre, uz izveštaje o otmici dve osobe.
"U kojoj meri mehanizam dekonfliktacije ima smisla kada se bilo kakav vojni buildup stotinama kilometara od granica doživljava kao neposredna pretnja?" — Samy Akil
Uloga SAD i uslovi uspeha
Analitičari, među kojima je i Galip Dalay iz Chatham House-a, ističu da bi za funkcionisanje takvog mehanizma bila ključna spremnost SAD da stvarno izvrše pritisak na premijera Benjamina Netanjahua i vladu u Jerusalimu. Dalay smatra da Netanjahu, suočen s predstojećim izborima, može tragati za eskalacijom radi političke koristi — pa bez jasnog američkog uplitanja dogovor teško može biti održiv.
Zaključak stručnjaka je da mehanizam dekonfliktacije može imati smisla samo ako sve strane pokažu stvarnu posvećenost cilju, uz garancije da neće uslediti jednostrane vojne akcije koje potkopavaju poverenje. Ključno pitanje ostaje: da li su SAD spremne da mehanizam učine verodostojnim i da li će pritisak na Izrael biti dovoljan da promeni dosadašnji obrazac akcija?
Pomozite nam da budemo bolji.
