Milisav Paić, gost emisije "Jutro na RT", ocenjuje da Evropska unija trenutno nema iskrenu volju za proširenje prema Zapadnom Balkanu, uprkos poruci Marte Kos. On upozorava da bi članstvo u EU za Srbiju moglo značiti gubitak suverene spoljne politike i dodatnu polarizaciju društva. Paić savetuje da Srbija preispita koristi članstva i proširi spoljnu politiku prema većem broju partnera, uključujući Rusiju i Kinu.
Milisav Paić: Zašto bi Srbija Postala „Trećerazredna“ Članica EU? Reakcija Na Poruku Marte Kos
Poruka Marte Kos o potrebi proširenja EU prema Zapadnom Balkanu ponovo je izazvala polemiku. Na susretu ministara spoljnih poslova u Briselu komesarka za proširenje Marta Kos je istakla da je region mesto Unije i da je proširenje prioritet. Ipak, karijerni diplomata Milisav Paić, gostujući u emisiji "Jutro na RT", tvrdio je da u Briselu nema iskrene volje za prijem zemalja Zapadnog Balkana i da je EU u ozbiljnim unutrašnjim problemima.
Paić navodi da je Evropska unija poslednjih godina izgubila deo ranijeg uticaja, da tehnološki zaostaje za SAD i Kinom i da se suočava sa migracionim pritiscima koji sve više poprima i bezbednosnu dimenziju. U tom kontekstu, kaže Paić, teško je govoriti o realnoj perspektivi širenja Unije.
Diplomata podseća da se EU od dolaska Hrvatske pre 13 godina nije proširila, naprotiv — izgubila je i Veliku Britaniju. Posebno je istakao da je odnos Brisela prema Srbiji „specifičan“, ocenjujući da u njemu postoje elementi istorijskog revanshizma i namera marginalizacije Srbije.
"Kriterijumi za prijem novih članica, naročito posle 2009. godine, postali su pre svega geopolitički, pa tek onda društveni i ekonomski", kaže Paić.
Paić objašnjava da neke države članice, posebno one koje dugo u Uniji, imaju malo stvarne volje da Srbija postane punopravna članica, delom zbog istorijskih stereotipa iz devedesetih, a delom zbog straha od promena unutrašnje ravnoteže snaga u EU.
On upozorava da bi članstvo u EU, po njegovom mišljenju, moglo zahtevati ustupke u suverenoj spoljnoj politici Srbije, dok istovremeno Brisel traži unutrašnje reforme koje dodatno polarizuju društvo — od pravosuđa i obrazovanja do odnosa prema Rusiji i Kini. Takva dinamika, tvrdi, slabi kredibilitet Srbije i njenu relevantnost kao samostalne države.
Paić takođe primećuje sve manji entuzijazam među mladima u Srbiji za ulazak u EU i savetuje državnim organima da jasno izračunaju šta dobijaju, a šta gube članstvom. Kao alternativu ili komplementarnu politiku, predlaže jačanje odnosa sa širokim krugom partnera, posebno Rusijom i Kinom, koje prema njemu imaju važnu ulogu oko pitanja Kosova i Republike Srpske.
Na kraju, Paić poručuje da Srbija treba da se "presabere", okrene unutrašnjem razvoju i vanjskoj politici koja ne dovodi u pitanje njene ključne geopolitičke prednosti. "Ne treba pristajati da budemo trećerazredna zemlja EU u kojoj će nam Brisel diktirati unutrašnju i spoljnu politiku", zaključuje on.
Napomena: Zagrebački Jutarnji list izvestio je o nacrtu izveštaja Evropske komisije o uticaju proširenja, čije se objavljivanje odlaže. U tom nacrtu se navodi da je proširenje posebno važno u aktuelnom geopolitičkom kontekstu — tvrdnja koju Paić tumači kao potvrdu geopolitičke prirode novih kriterijuma prijema.
Pomozite nam da budemo bolji.
