Topliji okeani i atmosfera omogućavaju tropskim ciklonima da zadrže i oslobode više vlage, što dovodi do intenzivnijih padavina i većeg rizika od slatkovodnih poplava. Studije povezuju klimatske promene sa povećanjem padavina u tropskim olujama (u nekim slučajevima i do ~13–30%).
Sporije kretanje i zaustavljanje oluja još dodatno povećava količinu kiše na istim područjima, dok vlažna tla pojačavaju verovatnoću teških poplava. Postojeća infrastruktura često nije pripremljena za ove promene.
Naučnici upozoravaju da jedan od najočitijih efekata globalnog zagrevanja na tropske ciklone jeste povećan sadržaj vlage u njima — što znači više kiše, veći rizik od slatkovodnih poplava i češće slučajeve brzog jačanja oluja.
Topliji okeani i topliji slojevi atmosfere omogućavaju olujama da zadrže i oslobode više vodene pare. Stručnjaci procenjuju da porast temperature okeana od 1 °C povećava maksimalnu količinu vodene pare u zasićenom vazduhu za otprilike 7%. Ta dodatna vlaga često se pretvara u obilne padavine tokom tropskih ciklona, pojačavajući rizik od snažnih i dugotrajnih poplava.
Kada vodena para kondenzuje u kišu, oslobođena latentna toplota može pomoći uraganu da se proširi, brže ojača i dâ mu mogućnost da povuče vlagu iz daljih oblasti pre nego što je ispusti nad kopnom. To doprinosi fenomenu rapidnog intenziviranja — naglog povećanja snage oluje u kratkom vremenskom periodu.
„Svaki uragan koji smo proučili je vlažniji zbog klimatskih promena,“ kaže klimatolog Michael Wehner (Lawrence Berkeley National Laboratory).
Više studija i analiza (navedenih između ostalog u izveštajima Yale Climate Connections) povezuje ljudski uticaj na klimu sa povećanim padavinama u olujama poput Hurricane Harvey, Ian, Helene, Milton i Melissa. Neki ključni nalazi:
Više kiše direktno povećava rizik od smrtonosnih poplava, naročito daleko od obale. Jedna studija je pokazala da se površina kontinentalnih SAD koja doživljava događaj od ~100 mm padavina (4 inča) makar jednom u 25 godina povećala za ~70% od sredine 20. veka, dok je oblast izložena ekstremnim događajima od ~200 mm (8 inča) porasla više od deset puta.
Osim toga, usporavanje kretanja ciklona i češće zadržavanje na istom području produbljuju problem: zaustavljene tropske ciklone mogu proizvesti oko 12% više ukupnih padavina dok pogađaju manju površinu, koncentrirajući štetu. Takođe, ako su tla već vlažna pre dolaska oluje, verovatnoća „najvišeg ranga“ poplava raste sa ~36% na ~62%.
To predstavlja izazov za infrastrukturu: putevi, drenažni sistemi, nasipe i projekti za kontrolu poplava često su projektovani za prošlu klimu i sve češće nisu dovoljni za nove ekstremne padavine.
Modeli i istraživanja pokazuju da bi najintenzivnijih 10% uragana uz američku obalu moglo postati 15–30% intenzivnije i kretati se 20–30% sporije — kombinacija koja povećava rizik i od ekstremnih padavina i od obalnih poplava. Iako su primeri uglavnom iz SAD, mehanizmi utiču na tropske ciklone globalno, pa ove promene imaju značaj i za druge delove sveta.
Zaključak: U svetu koji se zagreva, uragani i drugi tropski cikloni postaju vlažniji i potencijalno opasniji. To zahteva prilagođavanje planiranja i infrastrukturnih rešenja kako bi se smanjile posledice poplava — i u obalnim i u unutrašnjim područjima.
Pomozite nam da budemo bolji.
