Predlog Zakona o nestalim licima, napravljen u februaru 2025, trebalo bi da obuhvati porodice sa prostora bivše Jugoslavije i omogući status žrtve, nadoknade i institucionalnu podršku. Javni razgovor je odložen zbog kadrovskih promena, mada radna grupa tvrdi da je zakon 98% dovršen. Zvanični podaci iz aprila 2025. navode oko 11.000 nerazjašnjenih slučajeva u regionu, dok udruženja ukazuju na 9.579 lica za kojima se još traga i na stotine posmrtnih ostataka koji čekaju DNK analize.
Zakon o nestalima gotovo spreman — hoće li Srbija konačno priznati žrtve i porodicama vratiti ime?
Srbija je i dalje jedina država u regionu bez posebnog Zakona o nestalim licima. Gotovo dve decenije porodice nestalih i poginulih čekaju pravni okvir koji bi im obezbedio institucionalno priznanje, finansijsku podršku i jasna prava.
Načrt zakona i aktuelno stanje
Nacrt Zakona o nestalim licima pripremljen je u februaru 2025. godine, ali je javna rasprava odložena zbog kadrovskih promena u resornom ministarstvu. Predloženi zakon, kako je najavljeno, odnosio bi se na porodice nestalih sa prostora cele bivše Jugoslavije. Prema zvaničnim podacima iz aprila 2025. godine, sudbina oko 11.000 osoba iz regiona još uvek nije razjašnjena, dok se na Kosovu i Metohiji traga za oko 570 ljudi.
Šta zakon predviđa
Prema najavama, zakon bi priznao status žrtve za porodice nestalih i predvideo prava koja bi omogućila pravednu nadoknadu. U planu su i institucionalne obaveze države: regulisanje statusa udruženja porodica, uvođenje Dana nestalih i osnivanje muzeja ili arhiva za čuvanje evidencije i dokumentacije kako bi se sprečilo prepravljanje istorije i zaborav.
Iz perspektive porodica
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je da se očekuje usvajanje zakona tokom 2025. i istakla da inicijativu podržava predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Predstavnici udruženja porodica nestalih kažu da bi zakon omogućio da oko 7.000 lica ostvari prava predviđena novim propisom.
"Borićemo se do kraja da pronađemo svako lice, dostojanstveno ih sahranimo i damo im ime i prezime da bi porodice mogle da ožale svoje",
poručuje Mirjana Božin, predsednica Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, poginulih i ubijenih, koja je lično izgubila oca Miodraga Slavka 1991. godine.
Brojke, prepreke i DNK analiza
Udruženja ukazuju na pravne i političke prepreke za otvaranje bolničkih kosturnica i grobnica, kao i za sprovođenje DNK analiza. Božin navodi da se i dalje intenzivno traga za 9.579 lica (od kojih je oko trećina Srba). Prema dostupnim podacima o posmrtnim ostacima: u mrtvačnicama u Zagrebu, Osijeku, Splitu i Rijeci nalazi se oko 900 ostataka; u Prištini oko 350; u Bosni i Hercegovini oko 1.650. Udruženja tvrde da su mnoge poznate grobnice i dalje neotkopane ili politički zatvorene za istraživanje.
Dalji koraci
Božin navodi da je nova radna grupa formirana 2025. i da je, prema njenim rečima, zakon gotovo 98% dovršen. Održane su radne sednice i razgovori sa ministarkom i predstavnicima Komisije za nestale; ostaju usaglašavanja o pojedinim članovima i završna sednica pre pokretanja javne rasprave.
Udruženja i porodice zahtevaju političku volju da se pitanje depolitizuje i da se omoguće DNK analize, otvaranje kosturnica i pouzdana evidencija — kako bi porodice dobile istinu, ime i pravdu za svoje najbliže.
Napomena: Sve brojke i događaji citirani su prema izvorima iz aprila–marta 2025. i iz izjava predstavnika udruženja.
Pomozite nam da budemo bolji.
