Koalicija izraelske vlade podnela je zahtev za prevremene izbore zbog spora oko obaveznog služenja vojske ultraortodoksnih muškaraca. Visoki sud je 2024. naložio aktivnu regrutaciju haredija, ali se od oko 24.000 poziva odazvalo samo ~1.200. Vojska tvrdi da joj hitno trebaju novi regruti kako bi održala operacije, dok haredijske partije insistiraju na izuzeću zbog verskih studija. Ako Kneset potvrdi raspuštanje, izbori bi mogli biti održani u roku od 90 dana.
Kriza zbog regrutacije haredija gura izraelsku vladu na ivicu — mogući prevremeni izbori
Police horses confront ultra-Orthodox Jews in Bnei Brak protesting against military conscription [Abir Sultan/EPA]
Koalicija na vlasti u Izraelu podnela je zahtev za raspisivanje prevremenih izbora nakon što su se ponovo produbili raskoli među partnerima u vladi zbog pitanja regrutacije ultraortodoksnih (haredi) muškaraca u vojsku. Ako Kneset odobri raspuštanje, izbori bi mogli biti održani u roku od 90 dana — projektovano za treću nedelju avgusta, dva meseca pre kraja trenutnog mandata 27. oktobra.
Pozadina spora
Muškarci iz haredijske zajednice koji su upisani u celodnevne verske studije bili su praktično izuzeti od vojne obaveze još od osnivanja države 1948. godine. To izuzeće je 1998. delimično proglašeno neustavnim od strane Visokog suda pravde, a tokom godina usledile su privremene mere koje su odlagale masovnu regrutaciju.
Sudski pritisak i administrativne mere
Kako je haredijska populacija rasla, a izraelska vojska povećala potrebe za regrutima zbog proširenih operacija, pritisak da se ta populacija uključi u služenje postao je snažniji. Godine 2024. Visoki sud je ponovo naložio vladi da počne aktivno da regrutuje haredije, što je dovelo do izdavanja desetina hiljada poziva za regrutaciju.
Odaziv i otpor
Prema svedočenju pred Knesetom, vojska je izdala približno 24.000 poziva haredijskim muškarcima, ali se odazvalo tek oko 1.200. Odbijanje služenja u velikom delu zajednice zasniva se na verskim razlozima i želji da se sačuva život posvećen studiju Tore. Pristalice izuzeća tvrde da versko proučavanje predstavlja duhovni stub društva.
Israel’s Army Chief of Staff Eyal Zamir addresses a conference, August 18, 2025 [handout via Israel’s army]
Političke posledice
U julu 2025. ultraortodoksne partije Shas i United Torah Judaism (UTJ) uslovile su svoju podršku vladi usvajanjem zakona koji bi omogućio izuzeće njihovim biračima. Iako su još davale podršku u ključnim glasanima, jedna frakcija UTJ-a (Degel Hatorah) zatražila je raspad vlade; njihov duhovni vođa rabin Dov Lando izjavio je da je izgubio poverenje u premijera Benjamina Netanjahua.
„Od sada ćemo činiti samo ono što je dobro za haredijski judaizam i za svet ješiva... Moramo raditi na tome da se Kneset što pre raspusti.“ — rabin Dov Lando
Stav javnosti i vojske
Ankete pokazuju široku podršku u društvu za pravedniji raspored obaveza: istraživanje Izraelskog instituta za demokratiju pokazalo je da oko 85% građana podržava sankcije protiv onih koji odbijaju služenje i ukidanje državnih beneficija studentima verskih škola koji se ne prijave za službu.
Načelnik Generalštaba, general-potpukovnik Eyal Zamir, upozorio je pred Knesetovim Odborom za spoljne poslove i odbranu da je teret na profesionalnim i rezervnim snagama neodrživ. Zamir je rekao da IDF hitno treba nove vojnike kako bi nastavio operacije na više frontova.
Mogući razvoj događaja
Ako se Kneset raspusti, očekuje se da će izbori značajno uticati na sastav buduće vlade i na to da li će politika izuzeća ostati na snazi. Suočeni s jakim protivljenjem u javnosti i pritiscima sa vojne strane, buduće odluke o regrutaciji mogu postati ključno izborno pitanje.
Zaključak: Spor oko regrutacije haredija istovremeno je pravno, vojno i političko pitanje koje destabilizuje vladajuću koaliciju i može podstaći prevremene izbore. Ishod će oblikovati ravnotežu obaveza između verskih zajednica i države u godinama koje dolaze.
Pomozite nam da budemo bolji.
