Netanjahu: Izrael Može Postepeno Osloboditi Zavistanost Od Američke Vojne Pomoći — Ali Ne Odmah

Premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da bi Izrael mogao postepeno da smanji zavisnost od američke vojne pomoći, potez koji bi po mišljenju analitičara povećao stratešku fleksibilnost zemlje. Ipak, potpuni raskid sa podrškom Vašingtona u bliskoj budućnosti deluje malo verovatno zbog konkretnih bezbednosnih i logističkih zavisnosti.

Šta je rečeno i kakav je okvir

Sjedinjene Države trenutno daju Izraelu 3,8 milijardi dolara godišnje u okviru desetogodišnjeg memoranduma o razumevanju potpisanog 2016. godine. Većina tih sredstava mora biti potrošena na opremu proizvedenu u SAD. Pregovori o sledećem paketu pomoći, koji bi važili od 2028. godine, očekuju se u narednim mesecima.

Netanjahuov poziv i politički kontekst

Prošle nedelje Netanjahu je rekao da je predložio američkom predsedniku postepeno smanjenje podrške do „nule“. Njegove primedbe su došle u vreme kada popularnost Izraela među američkom javnošću opada — anketa Pew Research Centra iz marta pokazuje da oko 60% Amerikanaca sada ima nepovoljan stav prema Izraelu.

Bezbednosne i industrijske slabosti

Državni revizor Izraela objavio je oštar izveštaj u kojem kritikuje ranije vlade zbog zapostavljanja domaće proizvodnje oružja i neodržavanja ključnih zaliha sirovina. Taj izveštaj ukazuje da je lanac snabdevanja zakazao pod pritiskom ratnih zahteva.

Na bojnom polju su se pojavili i konkretni problemi: kvar u sistemu "Davidov Sling" dozvolio je da dve iranske balističke rakete pogode južni Izrael u martu, dok su izveštaji kasnije upozorili na opasno male zalihe naprednijeg sistema "Arrow".

Finansije i strateška računica

Prema podacima Council on Foreign Relations, od 1948. Izrael je primio više od 300 milijardi dolara pomoći iz SAD (uz usklađivanje za inflaciju) — više nego bilo koja druga država od 1946. Istovremeno, američka pomoć trenutno čini manje od 8% predviđenog izdatka za odbranu Izraela u 2026. godini, kada je budžet u ratnom režimu porastao na približno 143 milijarde šekela (oko 49 milijardi dolara).

Yaki Dayan ukazuje na to da je izraelska ekonomija snažno porasla — BDP je, prema procenama MMF-a, skočio sa oko 320 milijardi dolara 2016. na projektovanih 720 milijardi u 2026. — što smanjuje relativnu finansijsku zavisnost od američke pomoći.

Mogućnosti i ograničenja

Stručnjaci ističu da bi smanjenje zavisnosti omogućilo veću slobodu u diversifikaciji nabavki i razvoj domaće industrije, što bi dodatno podstaklo izvoz odbrambene tehnologije. Primer: Nemačka je pristala da kupi sistem Arrow u višemilionskom poslu, a pregovori sa drugim kupcima traju.

Međutim, izraelski vojni establišment i dalje zavisi od SAD za ključne borbene platforme — lovačke avione, podmornice i rezervne delove. Penzionisani pukovnik Adi Bershadsky upozorava da bi potpuni raskid sa Vašingtonom u trenutnim geopolitičkim okolnostima ozbiljno ugrozio nacionalnu bezbednost.

Zaključak

Većina sagovornika smatra da bi realna opcija bila postepeno smanjenje vojne pomoći uz istovremeni jači fokus na domaću proizvodnju, povećanje zaliha i diversifikaciju partnera. Potpuna nezavisnost od američke vojne pomoći ostaje nerealan cilj u kratkom roku, ali rast ekonomije i jačanje odbrambene industrije mogu Izraelu doneti veću stratešku fleksibilnost u narednim godinama.

Ključna poruka: Postepeno smanjenje podrške je moguće i potencijalno korisno za stratešku autonomiju, ali zahteva velike institucionalne i industrijske promene kako ne bi ugrozilo bezbednost zemlje.