Srbija između NATO-a i Ankare: Mitar Kovač o vojnim vežbama, pomoći Kurtiju i potrebi saradnje sa Istokom

Srbija je sprovela prve zajedničke vojne vežbe sa NATO-om, dok se paralelno pojavljuju navodi o intenziviranju turske podrške na Kosovu i Metohiji. Prema izveštajima, pre izbora na Kosovu, Albin Kurti je iz Ankare navodno dobio paket pomoći vredan 200 miliona turskih lira, koji uključuje dronove, oklopna vozila i artiljeriju — što, kako tvrde autori izveštaja, dodatno jača kapacitete Kosovskih bezbednosnih snaga.

Šta kaže Mitar Kovač

General u penziji Mitar Kovač u emisiji „Jutro“ na RT Balkans ocenjuje da su zajedničke vežbe Srbije i NATO-a rezultat spoljnog pritiska i političkih kompromisa, a ne stvarne vojne potrebe. Kovač ističe da su procedure koje se vežbaju već poznate Vojsci Srbije i da su odluke o učešću više političke nego profesionalne prirode.

„Ova vežba nije stvar vojne potrebe, već politička nagodba i dobitak pre svega za NATO i EU,“ izjavio je Kovač, dodajući da je NATO pod ozbiljnim pitanjem opravdanosti svog postojanja i da se EU sve više militarizuje.

Baze, regionalna bezbednost i percepcija NATO-a

Kovač objašnjava da su baze „Borovac“ i „Jug“ prvobitno zamišljene kao prihvatne tačke i infrastruktura za lociranje i uticaj na bezbednost u regionu. Po njegovom mišljenju, pod pritiskom vodećih savezničkih zemalja, te baze sve više dobija karakter centara za obuku i pripremu snaga za mirovne operacije, što, kako navodi, ne odgovara stvarnim bezbednosnim potrebama Srbije na sopstvenoj teritoriji.

On upozorava da postoje procene kojima se prostor smatra „crnom rupom“ u planiranju NATO-a i da se političkim merama i pritiscima pokušava uticati na rukovodstva u regionu, posebno u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj, kao priprema za dalje geostrateške poteze.

Vraćanje vojnog roka i izbor oružja

U kontekstu unutrašnje odbrane, Kovač podržava povratak obaveznog služenja vojnog roka i smatra da je та мера требala biti уведена ranije. Takođe upozorava protiv zavisnosti od zapadnih borbenih sistema i navodi primer nabavke „Rafala“ kao indikator takve zavisnosti.

„Potreban nam je stepen vojne autonomije gde god je to moguće,“ poručuje Kovač, ističući predlog da se, umesto složenih sistema iz Zapada, razmatraju opreme i tehnologije iz Rusije i Kine.

Završna zapažanja

Diskusija o prirodi saradnje sa NATO-om, o prisustvu i uticaju Turske na Kosovu i o izboru dobavljača vojne opreme ukazuje na dublje strateške dileme sa kojima se Srbija suočava. Dok deo javnosti i vojne građanke javnosti ovo vidi kao pokušaj modernizacije i jačanja interoperabilnosti, kritičari upozoravaju na političke kompromise i rizik od gubitka strateške autonomije.