Nova meta-analiza pokazuje da ljudska desnorukost verovatno proističe iz kombinacije uspravnog hoda (nizak intermembralni indeks) i povećane veličine mozga. Analizom 41 vrste primata i 2.025 jedinki, istraživači su utvrdili da su anatomija bipedalizma i encefalizacija ključni faktori koji objašnjavaju ljudski desni pomak (indeks ~0,76). Predviđanja za izumrle hominine pokazuju postepen rast desne naklonosti kroz liniju Homo.
Zašto Većina Ljudi Koristi Desnu Ruku? Novi Pregled Veže Desnorukost Za Uspravan Hod I Veći Mozak
Oxford study links human right-handedness to bipedalism and larger brains across primate evolution. (CREDIT: Shutterstock)
Oko devet od deset ljudi favorizuje desnu ruku — pojava toliko uobičajena da često deluje neupadljivo. Nova meta-analiza sugeriše da ovaj ljudski obrazac nije sasvim misteriozan, već je povezan sa dve velike promene u evoluciji čoveka: prelazom na uspravan hod i porastom veličine mozga.
Drivers often proposed to explain the unique pattern of human handedness direction. (CREDIT: PLOS Biology)
Šta su istraživači uradili
Tim sa Univerziteta Oxford, predvođen dr Thomasom A. Püschelom i Rachel M. Hurwitz, u saradnji sa profesorom Chrisom Vendittijem (University of Reading), analizirao je podatke o lateralnosti iz 41 vrste antropoidnih primata (uključujući ljude), obuhvatajući 2.025 jedinki. Autori su koristili Bajesovsku filogenetsku komparativnu meta-analizu kako bi uporedili vrste uzimajući u obzir zajedničku evolutivnu istoriju i razlike između studija.
Dr Thomas A. Püschel, Wendy James Associate Professor in Evolutionary Anthropology. (CREDIT: Oxford University)
Ključni nalazi
Autori su merili dva aspekta lateralnosti: smer (sklonost populacije ka levoj ili desnoj ruci) i jačinu (koliko snažno pojedinci favorizuju jednu ruku). U sirovim podacima ljudi su se izdvajali po smeru: Homo sapiens ima najveći desni indeks (0,76) među analiziranim antropoidima. Međutim, kada su u modele uključeni endokranijalni volumen (pokazatelj veličine mozga) i intermembralni indeks (odnos dužine ruku i nogu, povezan s bipedalizmom), ljudska desnorukost je postala razumljivija u kontekstu primata.
Traits analyzed in the present study and maximum credibility clade tree for the analyzed anthropoid species. (CREDIT: PLOS Biology)
Intermembralni indeks ljudi iznosi oko 72, što pokazuje znatno duže noge u odnosu na ruke — anatomija tipična za hod na dve noge. U modelima koji uzimaju u obzir ove faktore, predviđeni desni indeks za Homo sapiens porastao je sa 0,0 (model bez ljudi) na oko 0,74, vrlo blizu stvarne vrednosti 0,76. Slično, jačina lateralnosti predviđena je da raste sa 0,43 na 0,86 kada se uključe relevantni faktori.
Predicted handedness in hominin species based on the reduced models including Homo sapiens. (CREDIT: PLOS Biology)
Šta to znači za ljudsku evoluciju
Rezultati sugerišu da oslobađanje ruku od funkcije lokomocije (usled uspravnog hoda) i povećana encefalizacija mogu zajedno podstaći populacionu orijentaciju ka jednoj ruci. Analize predviđanja za izumrle hominine pokazuju postepen razvoj desne naklonosti kroz liniju Homo — od blagih vrednosti kod Ardipithecus ramidus i Australopithecus afarensis do jačih kod kasnijih Homo vrsta (H. ergaster, H. erectus, H. neanderthalensis).
Poseban slučaj predstavlja Homo floresiensis, kod kojeg je predviđeni desni indeks znatno niži (oko 0,28). Autori navode da kombinacija manjeg mozga i zadržanih adaptacija za penjanje može objasniti slabiji desni pomak kod ove vrste.
Dodatne opservacije i ograničenja
Istraživanje je takođe ukazalo da arborealne (drvne) vrste neretko pokazuju jače individualne preferencije ruke nego potpuno kopnene vrste, verovatno zbog zahteva za stabilizacijom tokom kretanja po granama. Autori priznaju ograničenja: razlike u načinu prikupljanja podataka između ljudi i neljudskih primata, kontekstualna promenljivost preferencije ruke i uticaj kulturnih faktora kod ljudi koji mogu pojačati već postojeću tendenciju.
Zaključak: Desnorukost nije samo čudna ljudska osobina izdvojena iz primatske biologije — verovatno je povezana s anatomskim i neurološkim promenama koje su oblikovale ljudsko telo i mozak.
Rad je objavljen u časopisu PLOS Biology. Za dalji čitanje i izvorne podatke vidi originalnu studiju.
Pomozite nam da budemo bolji.
