Studija Emily A. Yeager iz University of Miami dokumentovala je sedam slučajeva kada remore ulaze u kloake manta raža, uz zapažanja pričvršćivanja ispod škrgi i moguće povrede. Opservacije su zabeležene kod reef, giant oceanic i Atlantic manta raža u više okeanskih basena. Nalazi sugerišu da odnos remora i manta raža varira od koristnog do potencijalno štetnog, što ima implikacije za zaštitu ranjivih populacija.
Remore Ulaze u Kloake Manta Raža: Nova Studija Menja Pogled na Njihov Odnos
Photo Credit: iStock
Nova studija koju vodi Emily A. Yeager sa University of Miami Shark Research and Conservation Program dokumentovala je neočekivano ponašanje remora — uključujući ulazak u kloake (zadnje otvore) manta raža. Ove opservacije otvaraju pitanja o tome koliko je odnos između remora i njihovih domaćina zaista koristan, a koliko potencijalno štetan.
Glavni nalazi
Istraživači su zabeležili sedam slučajeva takozvanog „cloacal diving behavior” kod remora u odnosu na različite vrste manta raža (reef manta ray, giant oceanic manta ray i Atlantic manta ray), i to u više okeanskih basena. Pored ulaska u kloake, zabeležena su i pričvršćivanja ispod škržnih reza te povrede koje upućuju na moguć ulazak remora u škrge mladih i odraslih jedinki.
Zašto je ovo važno
Remore su poznate po usisnom disku na glavi, nastalom iz dorzalnog peraja, koji im omogućava da se pričvrste za veće životinje i time dobiju prevoz, zaštitu i hranu. Tradicionalno se taj odnos smatrao simbiozom — remora dobija pogodnosti, dok povremeno uklanja parazite sa domaćina. Međutim, nova zapažanja ukazuju da taj odnos može varirati duž spektra od uzajamne koristi do potencijalnog parazitizma.
Naučnici upozoravaju da remore mogu povećavati hidrodinamički otpor tokom plivanja (što povećava energetsku potrošnju), ostavljati oštećenja kože tamo gde se pričvrste i uzrokovati povrede ulaskom u osetljive otvore kao što su kloake i škržni rezovi. Pošto su manta raže već izložene pretnjama poput prekomernog ribolova, sudara sa plovilima, gubitka staništa i zagrevanja mora, dodatni stres od remora može pogoršati njihovu ranjivost.
Šta dalje?
Autori studije ističu potrebu za sistematskijim posmatranjima kako bi se odredila učestalost ovakvog ponašanja, uslovi pod kojima prelazi iz neutralnog u štetan odnos, kao i posledice po zdravlje i energetsku bilansu manta raža. Bolje razumevanje ovih interakcija može pomoći u preciznijoj proceni stanja populacija i uvođenju odgovarajućih mera zaštite.
Napomena: Primedbe i analiza u medijima (npr. Forbes) koriste i kolokvijalni termin "buttholes" u prenošenju rezultata; naučni izvori navode terminologiju poput "cloacal diving".
Zaključak: Odnos remora i manta raža je složeniji nego što se ranije mislilo — ponekad koristan, ponekad štetan — i zahteva dodatna istraživanja kako bi se utvrdile posledice po zdravlje ovih ranjivih velikih riba.
Pomozite nam da budemo bolji.
