Nova studija pokazuje da kratkotrajno nošenje krila u VR-u menja obračun u okcipitotemporalnom korteksu (OTC). Kod 25 ispitanika koji su imali četiri 30-minutne sesije, fMRI snimci su pokazali pojačanu reakciju OTC-a na krila i veću sličnost neuronskih obrazaca krila i ljudskih ruku, naročito u desnoj hemisferi. Povećana je i povezanost OTC-a sa frontoparijetalnim regijama, što ukazuje na plastičnost mozga i potencijalne primene u rehabilitaciji i protetici.
VR Krila Menjaju Mozak: Kako Virtuelno „Utelovljenje“ Preobražava Percepciju Tela
(chainatp/iStock/Getty Images)
Uronjavanje u virtuelnu realnost (VR) može da izazove dublje promene u mozgu nego što smo očekivali. Novo istraživanje kineskih univerziteta pokazuje da su volonteri koji su nosili virtuelna krila nekoliko sati počeli da ih percipiraju na sličan način kao delove sopstvenog tela.
The study participants worked through several flying exercises in VR. (Xiong et al.,Cell Rep., 2026)
Istraživači sa Beijing Normal University i Peking University regrutovali su 25 učesnika koji su tokom jedne nedelje imali po četiri 30-minutne VR-sesije. U virtualnom okruženju krila su u potpunosti zamenila ruke ispitanika: učesnici nisu videli svoje prave ruke, već samo pernata krila dizajnirana da prate stvarnu aerodinamiku i mogućnost letenja kroz zadate zadatke, poput prolaska kroz obruče.
In the VR world, the wings completely replaced the arms of the participants. (Westend61/Westend61/Getty Images)
Analiza snimaka funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) pre i posle treninga pokazala je značajne promene u okcipitotemporalnom korteksu (OTC) — regiji mozga angažovanoj u vizuelnoj obradi telesnih delova. OTC je nakon treninga pojačano reagovao na prikaze krila, a neuronski obrasci pri gledanju krila postali su sličniji obrascima koji se javljaju pri posmatranju ljudskih ruku, naročito u desnoj hemisferi.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Uz to, istraživači su zabeležili jaču funkcionalnu povezanost između OTC-a i frontoparijetalnih regija uključenih u planiranje i koordinaciju pokreta. Ove promene ukazuju na visoku senzorno-motornu plastičnost: mozak može brzo da prilagodi svoje odgovore na nove, nebiološke telesne effekore kada su oni predstavljeni kroz uverljivi, interaktivni VR.
"Tehnološki napredak sve više omogućava ljudima da prevaziđu evolucione granice... VR pomera te granice dalje dopuštajući utelesnost veštačkih, ne-ljudskih efektora kao što su krila", navode autori studije.
Ipak, autori naglašavaju da promena nije bila potpuna integracija krila u takozvanu kanonsku telesnu reprezentaciju: reakcije na krila bile su delimično slične i odgovorima na alate ili repove životinja, što znači da mozak zadržava razlikovanje između sopstvenog tela i spoljnog objekta, iako granica postaje fleksibilnija.
Primenjivost nalaza je višestruka: istraživači smatraju da ovakav tip VR-treninga može imati potencijal u rehabilitaciji i protetici (npr. kod amputiraca) i da pomaže u razumevanju kako dugotrajan boravak u VR-u može uticati na percepciju tela i motorno učenje. Psiholog Kunlin Wei iz Peking University upozorava da bi, kako se sve više vremena provodi u virtuelnim svetovima, trebalo pažljivo pratiti kakve dugoročne efekte to može imati na ljudski mozak.
Studija je objavljena u časopisu Cell Reports.
Pomozite nam da budemo bolji.
