Istraživanje objavljeno u PNAS pokazuje da osobe sa ranom i dubokom gluhoćom preusmeravaju više neuronskih resursa ka periferiji vidnog polja. Funkcionalni MRI ukazuje da se ta reorganizacija pojavljuje već u lateralnom genikulatom jezgru (LGN) i nastavlja se u primarnoj vizuelnoj kori (V1). Ukupni volumeni LGN i V1 nisu se razlikovali, ali je kortikalna površina kod D/gluvih bila pomerena ka periferiji, uz kompromis centralne vizije.
Doživotna Gluvoća Preusmerava Vizuelne Resurse Ka Periferiji Vida
(Daniel Heighton/istock)
Ljudski mozak je izuzetno prilagodljiv: osim što stvara umetnička i tehnološka dostignuća, on fizički menja neuronske veze, tipove ćelija i puteve signalizacije. Jedan oblik takve plastičnosti javljа se kao odgovor na senzorna iskustva — na primer, kod osoba koje žive bez sluha, deo vida može preuzeti ulogu 'ranog sistema za uzbunjivanje'.
Šta su autori radili?
U studiji objavljenoj u Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), tim iz UK koristio je strukturiranu i funkcionalnu magnetnu rezonancu kako bi mapirao vizuelne reprezentacije kod 16 odraslih osoba sa ranom i dubokom gluhoćom i 16 dobi usklađenih slušača (Levine et al., PNAS, 2026).
The study participants' details. (Levine et al.,PNAS, 2026)
Cilj je bio da se poveže aktivnost u ranim vizuelnim strukturama sa stvarnim delovima vidnog polja ispitanika. Posebna pažnja posvećena je lateralnom genikulatom jezgru (LGN) u talamusu — relnom stanici za informacije iz mrežnjače — i primarnoj vizuelnoj kori (V1).
Ključni nalazi
Reorganizacija Počinje U LGN-u: Funkcionalni snimci pokazuju da je aktivnost u LGN-u kod osoba sa ranom gluhoćom relativno pomerena ka perifernim delovima vidnog polja u poređenju sa slušačima. To ukazuje da se prilagođavanje događa već vrlo rano u vizuelnom putu.
An illustration of the brain's visual systems.(Miquel Perelló Nieto/Wikimedia Commons/CC-BY 4.0)
Bez Razlike U Ukupnom Volumenu: Ukupan volumen LGN-a i V1 nije se značajno razlikovao između grupa, ali je njihova unutrašnja raspodela bila različita.
Pomerena Površina Korteksa U V1: Kod D/gluvih osoba površinska reprezentacija periferije vidnog polja bila je veća, dok su slušači imali jaču reprezentaciju centralnog vida. Promene su bile izraženije u površini korteksa nego u njegovoj debljini.
YouTube Thumbnail
Vizuelni Kompromis: Autori opisuju ovo kao preraspodelu neuronskih resursa: poboljšanje periferne detekcije dolazi uz cenu manjeg predstavljanja centralne vizije.
BSL Podgrupa (eksploratorno): U premaloj analizi za pouzdanu statistiku, najveće pomeranje ka periferiji primećeno je kod osoba koje su kao prvi jezik naučile British Sign Language, što zahteva dalje ispitivanje.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Mogući Uzroci I Dalji Pravci: Autori napominju da razlike mogu poticati i iz mrežnjače ili genetskih faktora kod nekih ispitanika; buduće studije treba da ispitaju retinu, genetske uzroke i potencijalne razvojne mehanizme plastičnosti.
Zašto je ovo važno?
Bez zvučnih informacija, povećana osetljivost perifernog vida može pomoći u ranom otkrivanju opasnosti i kretanju kroz okolinu. Međutim, rezultati takođe naglašavaju da kompenzacija nije univerzalno „poboljšanje“ vida — menja se raspodela resursa unutar vizuelnog sistema.
Ograničenja
Studija ima ograničen uzorak (16 D/gluvih i 16 kontrolnih ispitanika). Eksploratorne nalaze, poput uticaja prvog jezika (BSL), nisu dovoljno snažni za statističke zaključke. Potrebne su šire, longitudinalne studije, kao i direktna merenja retinalne strukture i genetske analize.
Završna napomena: Rad potvrđuje da senzorni gubici u ranom razvoju utiču na ranu vizuelnu plastiku (LGN) i na raspodelu funkcionalnih resursa u V1, sa praktičnim implikacijama za percepciju i svakodnevno funkcionisanje D/gluvih osoba.
Reference: Levine et al., Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), 2026.
Pomozite nam da budemo bolji.
