VR-terapija iz projekta CHALLENGE pomogla je Vibeke Andersen da utiša glasove koje je slušala 27 godina. Studija sa 270 učesnika, objavljena u The Lancet Psychiatry (2025), pokazala je značajno smanjenje težine i učestalosti auditivnih halucinacija nakon 12 i 24 nedelje. Program VIRTU se širi i eksperimentiše sa AI, uz napomenu da terapija nije pogodna za sve i da zahteva kliničke i etičke mere.
„Slobodna sam”: Kako je VR-terapija utišala glasove koje je slušala 27 godina
‘I’m free’: How VR therapy helped a schizophrenia patient silence 27 years of voices
Vibeke Andersen je 27 godina slušala glasove koji su joj govorili da nije vredna života. Dijagnostikovana je paranoidnom šizofrenijom i godinama je bila u ciklusu prijema i otpusta iz psihijatrijskih ustanova, dok su glasovi diktirali njene misli i postupke.
Godine 2020. ponudili su joj eksperimentalnu VR-terapiju u okviru projekta CHALLENGE, koju je razvila istraživačka grupa VIRTU pri Kopenhagenskom univerzitetskom kliničkom centru. Umesto izbegavanja, terapija je zahtevala da se Vibeke suoči sa dominatnim glasom — ali u obliku avatara u virtuelnoj stvarnosti.
Terapeuti su pomoću specijalizovanog softvera kreirali avatar prema Vibekinim opisima: izgled, ton i intonacija bili su podešavani dok avatar nije verno odgovarao njenom iskustvu. Dok je Vibeke nosila VR-naočare, terapeut je u realnom vremenu imitirao glas koristeći softver za transformaciju glasa, i vodio dijalog između pacijentkinje i avatara.
Kako terapija funkcioniše
Metod je zasnovan na konfrontaciji: pacijent odgovara avataru, zauzima stav, postavlja granice i postepeno vraća kontrolu nad simptomom. Louise Birkedal Glenthøj, rukovodilac grupe VIRTU, objašnjava da proces omogućava „eksternalizaciju”— pretvaranje onoga što je doživljavano samo u glavi u nešto što se vidi, čuje i s čim se može komunicirati.
„Oni vode taj razgovor, odgovaraju jedan drugom, suprotstavljaju se glasu i time ponovo preuzimaju moć i kontrolu”, rekla je Glenthøj.
Terapija može biti intenzivna: Vibeke je doživela snažnu emotivnu reakciju oko četvrte-pete sesije, ali je odlučila da nastavi. U jednom trenutku je zahtevala oslobađajuće ispoljavanje — otišla je u šumu i glasno uzviknula da ne želi više te glasove.
Screenshot of an example of a VR therapy session for an eating disorder patient - VIRTU
Rezultati kliničkog ispitivanja
CHALLENGE je obuhvatio 270 pacijenata sa šizofrenijskim spektralnim poremećajima i upornim auditivnim halucinacijama. Učesnici dodeljeni VR-terapiji primili su sedam seansi, dok je kontrolna grupa dobijala standardnu negu uz dodatnu savetodavnu podršku. Studija objavljena u The Lancet Psychiatry (2025) pokazala je značajno smanjenje ukupne težine auditivnih halucinacija nakon 12 nedelja, kao i manju učestalost glasova i na 12 i na 24 nedelje.
Vibeke je izjavila da je glas nestao pre poslednje seanse: na kontroli nakon šest meseci i pet godina kasnije, glasovi se nisu vratili. „Slobodna sam. Živim život kakav sam oduvek sanjala”, rekla je.
Širi program, bezbednost i budućnost
Program VIRTU se proširio i sada obuhvata oko 1.000 učesnika u više studija koje istražuju VR-intervencije za psihozu, poremećaje ishrane, socijalnu anksioznost, autizam i depresiju. Neke od VR-metoda se već primenjuju u danskim psihijatrijskim službama.
Glenthøj upozorava da pristup nije pogodan za sve: konfrontacija može biti preplavljujuća i privremeno pogoršati simptome, pa se tempo terapije individualno prilagođava. Do sada je, prema istraživačima, tretman u studijama bio generalno „bezbedan i podnošljiv”.
Istraživači takođe eksperimentišu sa primenom veštačke inteligencije — od AI-podržanih virtuelnih terapeuta do generativnih alata koji pomažu u rekreaciji sećanja u VR-u. Glenthøj naglašava da će uvođenje AI kod ljudi sa ozbiljnim psihijatrijskim simptomima zahtevati stroge kliničke i etičke mere.
Vibekina priča je primer kako inovativne, kratkotrajne i ciljne intervencije mogu promeniti život pojedinca, ali istraživači pozivaju na oprez i dodatna ispitivanja pre široke primene.
Pomozite nam da budemo bolji.
