COSMOS-Web, najveći JWST pregled do sada, sastavio je mapu kosmičke mreže koristeći 164.000 galaksija i 255 sati posmatranja. Studija objavljena 6. maja u The Astrophysical Journal pokazuje da su do pre ~7 milijardi godina procesi povezani sa masom galaksija (veliki tamni haloi i aktivne crne rupe) dominirali gašenjem zvezda. U mlađim epochama važniju ulogu preuzimaju okolinski procesi koji sprečavaju dotok hladnog gasa. Katalog podataka je javno dostupan za dalja istraživanja.
JWST Otkriva "Kostur" Kosmosa — Najveća Mapa Kosmičke Mreže Do Sada
Data from the new COSMOS-Web survey (left) compared to the previous iteration (right). JWST's sensitivity and depth has allowed scientists to map the cosmic web in unprecedented detail. | Credit: Hatamnia et al., The Astrophysical Journal, 2026
Astronomi su uz pomoć najvećeg dosad sprovedenog pregleda podataka sa teleskopa James Webb (JWST) rekonstruisali "kostur" kosmosa sa dotad neviđenom preciznošću. Nova mapa otkriva kako su galaksije rasle i umirale kroz poslednjih ~13 milijardi godina i kako su se slagale u ogromnu strukturu poznatu kao kosmička mreža.
Rezultati istraživanja
Rad objavljen 6. maja u The Astrophysical Journal predstavlja rezultate međunarodnog tima predvođenog istraživačima sa University of California, Riverside (UCR). Tim je iskoristio podatke iz projekta COSMOS-Web — 255 sati posmatranja koji su mapirali deo neba otprilike veličine tri puna Meseca — i sastavio katalog od 164.000 galaksija koji je dostupan javnosti.
Šta nova mapa pokazuje
U odnosu na raniju COSMOS2020 mapu (koja je koristila Hubble i druge opservatorije), JWST-ova verzija donosi veću preciznost u određivanju crvenog pomaka, veći broj slabijih, manjim masama i udaljenijih galaksija, kao i bolji kontrast gustih i retkih regiona. To je omogućilo jasnije praćenje velike skale strukture: gasne niti, klasteri, praznine i tamna materija koje oblikuju kosmičku mrežu.
„Pokazujemo kako je kosmička mreža oblikovala rast galaksija pre, tokom i posle vrhunca formiranja zvezda. U ranim epohama gusta područja su bila mesta brzog rasta, dok su u kasnijim vremenima gusta okruženja povezana sa gašenjem formiranja zvezda,“ rekao je koautor Hossein Hatamniat (UCR).
Zašto se zvezde gase?
Analiza upućuje na dva glavna mehanizma gašenja formiranja zvezda:
- Masovno (intrinzično) gašenje: Do pre oko 7 milijardi godina dominirali su procesi vezani za masu galaksija. Kada tamni materijalni halo dostigne oko 1 bilion (1 x 1012) sunčevih masa, on može zagrevati gas i sprečavati njegovu kondenzaciju u nove zvezde. Aktivne supermasivne crne rupe dodatno utiču ispumpavanjem energije kroz moćne mlazove.
- Okolinsko (ekstrinzično) gašenje: U mlađem univerzumu važniju ulogu igra okolina — gusti regioni mogu "istrgnuti" gas iz galaksija ili sprečiti akreciju hladnog gasa potrebnog za stvaranje zvezda.
Ove zaključke omogućila je upravo veća osetljivost i razlučivost JWST‑a, koji je razrešio dosadašnje zamućene mrlje u niz slabih, drevnih galaksija i preciznije prikazao strukturu kosmičke mreže čak u epochama kada je univerzum imao samo nekoliko stotina miliona godina.
„Skok u dubini i rezoluciji je zaista značajan, i sada možemo da vidimo kosmičku mrežu u vremenu kad je univerzum imao samo nekoliko stotina miliona godina — eru koja je pre JWST-a bila praktično nedostižna,“ zaključio je koautor Bahram Mobasher (UCR).
Impakt i dostupnost podataka: Katalog od 164.000 galaksija koji su koristili istraživači dostupan je javnosti, što omogućava dalja istraživanja i proveru nalaza. Novi uvidi pomažu astronomima da bolje razumeju kako velika skala strukture i lokalni uslovi zajedno oblikuju istoriju galaksija.
Pomozite nam da budemo bolji.
